Probudi se ljubav čim proljeće krene
Vatromet vedrine posvuda prosipa.
Usahnule grane beharom osipa,
Oživjevši raskoš zemlje izmorene.
Kad bi ljubav bila kao mlado voće
Mamila bi nepce da joj zrenje kuša.
Prije nego šećer na jeziku zgruša.
Častila bi usne okusom slatkoće.
Kad bi ljubav meden miris donosila
Šireći ga posvud, dokle pogled seže,
Mirisom bi bujnim punila kaleže,
Dok se svaka duša ne bi podnapila.
Sjemenju bi dala radosti da klija
Kad obuzme dušu živa čarolija!
___________________________________
Biserje samoće, Beletra, 2024.
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.