Aleksandra Vidić | Putovanje

Preko dolina

i preko brda,

pored reka,

oko grada.

Kroz gostionice,

kroz kišu,

po vrelom suncu,

u vunenom kaputu i zelenom plišu.

I po mrklom mraku, i po pustim selima,

putovao je mladić starim kolima.

Umoran i gladan,

žedan i besan,

bolestan i zdrav -

u noć i u bezdan.

Tako daleko,

a činilo se odmah blizu.

Put mu se baš odužio;

da li je mladić u mestu kružio?

Oblaci anđeoskih boja i tekstura

krasili su nebo tokom mladićevog puta.

Polja cvetna i sunčevi zraci

bili su nezaboravno krasni.

Dođe jedan dan grdna oluja,

kola se kroz blato vukla.

Kroz bare i kišu voda je prskala posvud,

mrak je padao na put kao prosut.

Žmarci prođoše duž kičme mladića,

uz to mu ponestaje i hrane i pića.

Vetar jak ljuljao je stara kola -

O, zašto Bog posla tu vreću bola?

Već kad su se oči privikle na tamu

i kad je mladić prihvatio prljavu čamu,

pred svetla kola, na klizavom i mokrom putu,

iskoči utvara - visoka i vitka.

U dugačkom crnom mantilu sa kragnom

i na beloj sablasnoj glavi s cilindrom.

Mladiću srce preskoči bedno,

lice mu se od užasa zgrči.

„Šta se to na cesti preda mnom nađe?

Da nije onaj iz novina, optužen za pljačke i krađe?“

Uplašeni konji i kola se brzo zaustaviše,

uz škripu, ciku i zvuk kamenja po putu.

Nađoše se mladić i utvara grdna -

licem u lice, blizina jezivo čudna.

Kapljice znoja s mladićevog lica

po kaputu su vunenom padale i nestajale,

dok je disao hitro i pomišljao na tren:

da li da napusti kola i suoči tu zver?

Međutim, to vreme dragoceno prođe

i posta za utvaru melem i grožđe,

jer ona se hrani strahom i užasom,

katkad i jednim brzim čivasom.

Za to je vreme već utvara došla do mladićevih kola

i zgrabila kvaku rukom tankom poput pruta,

da otvori vrata i krv svu da proguta.

I proli se ledena kiša i vetar snažan zakovitla se oko mladićevog tela.

Bojazan da noć je zaista stvarna -

jasna je, dan je ovaj sudbinski važan.

On zatvori oči, a niz obraze već vlažne

sliše se suze od blata i od kiše.

Nema sad mesta za strah ili nadu;

oštri zubi su bljesnuli u mraku.

Utvara radosna i srećna,

pod sablasnim sjajem meseca, siše

krv mladog bića i život mu briše.