Ispovijed jedne čitateljice |

 
O romanu Melite Rundek "3 tanjura + 2"

(Ilustracije Frano Petruša; Zagreb: Alfa, 2025.)

Piše: Mirjana Mrkela

Neobičan naslov 

Moja prijateljica Melita napisala je novi roman. Znam da su u naslovu neki brojevi, ali matematika mi slabo ide. Stanem pred knjižničarku i hrabro kažem: 

– Molim Vas knjigu "Pet tanjura". 

– Slovima ili brojkama? – pita knjižničarka. 

Nisam odmah razumjela pitanje. Pitala me je je li petica napisana slovima ili kao znamenka. Ne vjerujem da je znamenka, ovo je roman a ne matematički zadatak. 

– Slovima. – kažem odlučno – P-e-t. 

Knjižničarka lupka po računalu i veli da toga nema. Češkam se po glavi. Ne znam što sam pogriješila. Knjižničarka pita tko je napisao. To znam sigurno pa odgovaram: 

– Melita Rundek. Ona je moja prijateljica. Ako treba, mogu je zovnu... 

Knjižničarka opet tipka. Zatim prestaje, jer se sva trese od smijeha. Kroz smijeh kaže da sam previše dobra u matematici. Mrštim se. Sigurna sam da misli obratno: ne znam s brojevima i tako to.  

– To nije novost. – ljutito ću ja – Ali knjiga je nova, možda nisam dobro zapamtila. 

Žena me gleda prijateljski. Ne smije se nego se smješka. Pojašnjava da nisam puno pogriješila nego sam prebrzo zbrojila. Još uvijek ne shvaćam i zbunjeno čekam da donese knjigu. Spušta je na pult između nas. Sad se i ja smijem sama sebi. Tri i dva su pet, ali u naslovu nije zbroj. Lijepo piše: "3 tanjura + 2". 

Zahvaljujem i nosim knjigu kući. S računanjem sam možda brzopleta, ali čitanje mi ide odlično. Pročitala sam, kao što se kaže, u jednom dahu. 

Obitelj i kućanstvo 

U obitelji iz Melitinog romana ih je troje: mama, tata i dječak Sven. On o svojoj mami kaže: 

"Mama je dobila unapređenje na poslu i sad će biti menadžerica. Svi smo jako ponosni na nju. Osobito ja. Moja mama je faca i ja je jako volim." 

I tu nastaje problem. Ne zato što je Svenova mama faca. Na početku ne ni zato što on mamu jako voli. Problem je u tome što Sven i tata ništa ne znaju sami. 

Međutim, priču o ovoj obitelji ne pričaju nam samo njih troje. Tu ima još pripovjedača. Oni postoje u istom kućanstvu. Obični su, jer slične stvari svi imamo. Ali su i neobični jer nisu uobičajeni kao pripovjedači. Dakle, u ovoj priči se izmjenjuju neuobičajeni pripovjedači: Blagovaonski stol, Mačak Maki, Fikus, Knjiga, Svenova bilježnica, Hladnjak, Stol za pranje rublja i Tepih. 

Svatko od njih ima svoj karakter i svoje mišljenje. Razgovarala sam o tome s Melitom pa mi je rekla i ovo: 

– U umjetnosti nije važna samo tema (što), nego i kako, kako se nešto ispripovijeda. 

A Melita Rundek genijalno je zapisala glasove pripovjedača. Svi su me oduševili, ali najsimpatičniji mi je Tepih. On jednom kaže: 

"Oprostite što opet smetam. Ne znam što mi je. Imam potrebu reći da su me očistili. Usisavačem koji su sasvim slučajno otkrili u stanu. I pitali se čemu služi pa su shvatili i tako sam ja čist. Tako daje bolje. Ipak, imam jednu traumu. Na meni beživotno leži žuti list fikusa. To se nitko ne usudi dirati. Menije to strašno. To je jedan propali list divne kućne biljke. Uvijek mi se sviđao. Možda bi ta trauma prošla da maknu list. Ali on je tu. I taj jadan smežurani fikus. Tako mije žao. Patim u sebi. Oprostite što smetam, ja znam da sam zadnja rupa na svirali. Ali taj fikus bio je prekrasan i moja tiha patnja." 

Savjeti i raspleti 

Sven razgovara s prijateljicom i ona mu kaže: 

–  Vidi; Sven. Nikom u životu nije lako. Meni se čini da tebi nedostaje mama! 

Sven je gledao u svoje tenisice pa u zid pa je jedva prošaptao: 

– Ma ne. 

Valjda da ispadne frajer, a ne kukavica. A Kiki gaje pogledala u oči i odlučno rekla: 

– Ma da. Nedostaje ti mama! – I dodala: – To nije sramota!

Ni mami nije lako. Jednom kaže: – Stalno sam jurila sa sastanka na sastanak, trebalo je puno učiti i puno toga svladati. Kako mi nedostaju i koliko ja njih volim, to im uopće ne mogu pokazati preko mobitela.

Međutim, situacija se pomalo popravlja. Tata i Sven dobivaju savjete, a mnogo toga pronalaze i u knjigama. Jednom će Knjiga i ovo: 

Slušamo kako rogobore razna stvorenja u stanu. Daje lijepo, su- per i da nešto fali. Pa mi smo knjige, mi znamo odgovor. Ali znate kako to ide u pričama za djecu i odrasle. Svaka priča ima svoj početak, razradu i kraj. [...] I ne smijemo mi sve odavati, kvariti sadržaj. – Također, dragi čitatelji, ni ja neću sve odati. Sami saznajte što je bilo poslije i kakav je kraj! I sami otkrijte čija su ona plus dva tanjura u naslovu "3 tanjura + 2".