Marko Habajec | Zagrljen jutrom

vlak samo što nije stigao u stanicu 

u jednu sa nizom domaćih imena:

kutina, novska, požega, nigdina 

još malo pa silazim 

neće me nitko dočekati i ne treba 

preda mnom je bar još dvadeset godina života 

i kako mi se čini, bez tebe 

dosad sam pročitao sve tvoje priče 

naslušao se tvojih maštarija 

i nagutao se svih mogućih simultanih
muljanja, izgovora, draperija 

sada te puštam da bježiš slobodno 

silno želeći da mi i pobjegneš uistinu 

sada imam hrabrosti za to 

sada mogu preboljeti nas 

zato i dopuštam plavom jutru 

da me grli i zagrli slomljenog 

ali konačno samog