Ruža Zubac-Ištuk | Što piše u kapi kiše

                       

Bila sam dio jezera i mora.

U kapljici rose ljubila me zora.

U slapu sam postala prah mjesečine,

ljepota života stijene i visine.

Pod prstima mraza skrivala me zima.

Baladu o čežnji tepale mi muze,

a ja sam u zanosu majčinoga lica

postajala bistra suza radosnica.

I bijesna suzica bila je moja valjuškasta kuglica.

Ma koliko skromna, u čežnji skrita,

blagodatna, nježna i duboka

djetetov hir lako me je iskapnuo iz oka.

Danas sam opet kapljica kiše.

U meni odsjaj plodnosti diše.

Dok me zemlja pije iz praha život rađajući,

ja se na klasu žita tiho njišem

i memoare za budućnost pišem.