Mirjana Gaura | Mladost - ludost

(iz knjige Moj naklon )

Mladost je šašavo, hercik doba

kad bedastoće razne se proba.

Tak mi je eto na pamet pala

zločesta jedna fakinska šala.

Bila sam puca u pubertetu,

popila pamet celom sam svetu.

Bunila sam se i prigovarala,

starcima furt brige zadavala.

Jedno popodne sam prešla po Gogu

frendicu dobru od malih nogu.

Delati ono kaj svaka je snila

za akciju ona uvek je bila.

O novoj psini gajeći nadu

brzo sam stigla pred njenu zgradu.

Već me čekala svetačkog lica,

pogleda živog kak lukava ptica.

Rekla je glasno i s puno žara:

"Nemrem izdržat, idemo stara!

Od bagre sam čula mrak ideju,

niš se ne brini znam ju celu!".

O kak su mi pasale te njene reči

pa veselo viknuh:"Bežmo,kreći!"

Kroz Lenjinov park brzo smo prošle

kak da nas ko ganja do Đamije došle.

Goga je putem mi otkrila tajni

tak zločesti fest plan svoj sjajni.

Na čošku Račkoga i Đamije naše

telefonska govornica baš tam stajaše.

Starija škvadra je popis napravila 

i brojeve slavnih na njen zid stavila.

To naši su glumci i naši pjevači

od svakog brojčeka tu moreš naći.

Goga je imala ideju za pet,

takvu pak još čul nije svet.

Nemrem šutit i sad ću vam reči,

al nemojte zbog tog od mene preći.

Odlučile mi smo u našem gradu

nazvat pjevačicu tada još mladu.

Na treći zvuk zvona ona se javila

i svojim imenom čak se predstavila.

Svojem sam glasu promenila ton

i počela kak je nalagal bon-ton:

"Suseda draga, nekaj me muči

jel imate prosim vode u kući?"

Ljutita glasa rekla je glasno:

"Baš suđe sam prala, imam je, jasno!

Zbog tog me smetate, domara zovite,

pitanje isto njemu ponovite!"

Susprežući smeh rekla sam glasno:

"Onda mi suseda niš nije jasno.

Daj se operite, čudne li žene,

pa noge vam smrde, skroz sim do mene!"

Prekinula vezu tad sam u trenu

ostavivši ljutu poznatu ženu.

Smijale smo se Goga i ja

glasno kak neka bedaka dva.

Tad nam je bilo to jaka fora

jer gluposti neke mladost proć mora.

Sada tek kužim kak šmizle smo bile

dok smo iza telefona se krile.

No, ne bum lagala nije mi žal,

kad život bi drugu mladost mi dal

delala gluposti tad bi još više

jer sjećanje na to bore sve briše.

(Najte mi jambrat kaj piše Đamija, to je tak u šprehi, se razme)