Željko Medić Žac | Toliko mi nedostaješ da jedva dišem

 ***

Toliko mi nedostaješ da jedva dišem
Izlazim na terasu i zrak me sunca
Dok ovo pišem preseca na pola

Menjam čaršav na onom velikom krevetu
Uvlačim jastuke u nove jastučnice
Pomeram zavese
I odlazim do radnog stola

Tvoj me crtež gleda

Po fiokama
Tražim još nešto tvoje
Ono pisamce... još jedan crtež i malo srce

Ti ništa svoje nisi kod mene zaboravila

Ali... ako si pronašla onoliko ljubavi
Koliko si je u meni ostavila
Ova je soba puna

I ja više ništa ne tražim