Sanjam te u svome zagrljaju,
još te ljubim i kad zora svane,
ali sunce skrovito i plaho
s prsa mi te otme prema običaju.
I na goloj hridi od njedara
igraju se zrake ko u zavičaju.
Djeca trče, kola voze
putnike i torbe arbitara.
Svi se mire, ko da netko gleda
rat da proglasi i s vojskom da krene,
a ja samo žudim tebe
Preklinjem te, samom mi se ne da
stišavati graju kuda god da krene,
dođi tiha, nesređena i strastveno ljubi mene!
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.