Kad mi daš
dovoljno vremena
da u krošnji prebrojim srcolike listove,
pomislim da
nisi tako loša.
Kad spoznam
da si me dovela u svoje carstvo tišine
zato što si shvatila
kako je došlo vrijeme
da razbijem jedan
od svojih zidova,
pomislim da se nadopunjujemo
Bolje te podnosim
kad me vrebaš
na mjestima
na kojima se čuje
šum mora.
A malo teže
kad me noću
pri odlasku na počinak
na krevetu dočeka
samo jedan jastuk.
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.