Nedelja popodne. Mokre ulice i sevanje neba.
Sećanje i blaženstvo dozvano pljuskom kiše.
Telefonske žice ljubavne izjave prenose sve tiše.
Uplakani vrt i pisma iz daljine sada zaboraviti treba.
Reči zarobljene između svetova, na noć navikle,
svaka kap sećanja u skamenjenu suzu se pretvara.
Pogrešan dan preduge i pijane noći stvara.
Ljubavi gore da bi iz njihovog pepela nove nikle.
Nedelja popodne. Bujica mrtvila. I tišina.
Slova i brojevi rasuti po vremenu i prostoru.
Vetar nosi dane i noći. Divlja prašina.
Čekajući budućnost, zagledani u svoj komadić neba.
Naše drage, tužne reke nekom novom hrle moru.
Uplakani vrt i pisma iz daljine sada zaboraviti treba.
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.