Milan Drašković | Nađa - Deus Ex Machina

Pokatkad naiđe beznađe

Sve se smuti i pomuti

Sutra se nasmeši ponoru

U nemom kriku grimiza

Sjuri se kaskada jada

Tada kao deus ex machina dođe

Ta divna nadrealna žena

I pre no što svoje izgovori ime

Slutim da zove se Nađa