Marija Aleksić | Srce pocrnelo od duvana

Kažeš da ti je srce pocrnelo od duvana

Da su ti krila sasečena i da voliš stopalima

Ja znam da ti je srce pomodrelo od ljubavi

Da su ti krila velika i meka

Zaslužujem te

Mislim da te zaslužujem

Možda i ne

Možda si se izdigao iznad ljubavi

Tako deluješ

Ja još uvek nisam

Još uvek puzim po podu

Tražim te među bubamarama po livadi

Kažeš da ti je srce posivelo od pepela

Da je suvo kao suša gladne godine

Nije

Ja znam da nije

Duvan ti je samo među prstima

Koji najlepše vole

U srcu se nalazi ogroman cvet

Pun vode

Kiše

Monsunske kiše

Čekam da ga otvoriš kao kišobran  onog prvog dana

Staviš ga u moju kosu

I kažeš da idemo na tvojim krilima