Aleksandar Horvat | Kaj bumo z črnim? slijedom Pisničkog dekreta

 

Oleg Antonić | Narudžba pred réru
(Mati Milasu, s ljubavlju)

Prije no što grunut ćemo réru
prijatelj mi drag & drug po peru
(prebirući goropadne tvorbe
koje rađah posred bose borbe
što sa sobom, što s raspećem žića)
jednoć prasnu - Deder Cesarića! -

 

pa prisnaži još jedared žustro

- Glas apstraktni već razbistri, mustro!
Dobrišu mi, Dobrišu daj amo!
Uz rakiju, Pjesmu jasnu samo!


Mate Milas | Pisnički dekret

Među gangan, dok se pisma ladi,
kad od lóze bude lašnje disat,
moj Oleže, pobratime, znadi,
novi proglas mi ćemo potpisat.

Oti dekret, pisnici će znati,
sasma jasne poslidice vuče,
neće smiti metaforon zvati
za šta pismon ne ostave ključe.

(*oti – taj)

Aleksandar Horvat | Kaj bumo z črnim?

A gda se gavran dere z bandere?

Nigdar ni točen, nigdar na meter.

Ne zna on gange, ojkače, rere.

Na črno grakče nered vu veter!?

Vran vitiznanskog neče dekreta.

Vre vsaku pesmu naheri, sfuša,

kak da grafite na zid šekreta

hiče na vrpu. A duh? A duša?

(*vitiznansko - pjesničko, naheri - iskosi, sfuša - pokvari, šekret - toalet, vrpa - hrpa)