Nena Miljanović | Kumiri

u potrazi za bilo kakvim teizmom
(strašno je nemati ni jednog boga
za utešnu laž o neprolaznosti kad prođem)
stihovanjem
stvorila sam božanstvo od papira
zlatnom teletu
klanjala sam se i poklanjala poeme
u hramu religije poezije
lažna sveštenica
njegovoj svetlećoj strasti
dala sam oreol svetosti ljubavi

i kad sam osetila
da mu poljupci imaju ukus blata u koje padam
i prašine
koju sam bacala sebi u oči
(kao reči pesama na papir)
pevala sam ga još glasnije
(pevam)
da zaglušim glas razuma o dva prevaranta
verniku i bogu
(koji jedan bez drugog ne postoje)

kumirima svojih knjiga
da umilostivim san o ljubavi da me ne ostavi
prinosim na žrtvu stvarnost
ničice padam
molim se
da ne verujem u ono što znam
da u religijama nema boga
ni ljubavi u strastima
niti istine
u poeziji