Marija Aleksić | Neću da budem Dora Mar

Neću da me tvoje ništavilo uništava

Neću da me vučeš sa sobom na dno

Kad zaključam sva vrata, nek ostane ta jedna brava

Jedna stolica, ormar i sto

Nek me to podseća na dane nesnosne kad za sebe nisam znala

Ovom pesničkom patosu svu tugu sam dala

Ne, nemoj da budeš moj Pikaso

A ja tvoja Dora Mar

Sablasno sedim sama i buljim u tavanicu

Ne znam na koju stranu da svrtim telo

Dok ti tražis jogurt i gibanicu

Meni pada na glavu nebo celo

Pada mi plafon na glavu i razbija čelo

Ti greješ ručak i cigaretu pališ

Briga te za moje srce uvelo

Gledaš da mi što više posla uvališ

Ne, nemoj da budeš moj Pikaso

A ja tvoja Dora Mar

Probaj da izvučeš najbolje iz mene

Nemoj da pustiš da drugi to rade

Nemoj da mi praviš te glupe scene

Dok mi podrhtava rupica sa brade

Zašto nećeš da hvataš moje snove

Pa to sam ja, pomiri se s tim , aman

Ne prihvataš moje ideale stare nove

Vidiš da rastem onako baš taman

Batali te stege tvoje i okove

Ne, nemoj da budeš moj Pikaso

A ja tvoja Dora Mar

Neću da budem Dora Mar