Aleksandar Horvat | Tajne i tragi

Stani čovek! Kam se žuriš?

Živlenje preživi, naj preleteti,

Pre nek na cerkvi odzvoni za te,

Za živlenje moraš vreme si zeti.

Da stigneš drugačke ljude sresti,

Srečnoga i plačnoga, gizdavca i bokca,

Cvetečega i trpečega, vučenjaka i norca,

Gdo pota ti križa, gdo ide v tvoj smer,

Gdo ti je čovek, a gdo je pak zver.

Da stigneš čutiti duh zavičaja,

Gorice, potoke, šikarje i pote,

Doma i grada, prostranstva i plote,

Ovčice bele prek plahte plave,

Zelene, dišeče šume i trave.

Da stigneš z drugima sveta deliti,

Z tatskom svrakom i čapljom mislečom,

Z divljom svinjom i srnom bežečom,

Z pesom pajdašom i gujom z bereka,

Z črvom vu zemli kaj zvon z cerkve čeka.

Da stigneš se v samomu sebi pronajti,

Milosti dela, misli i senje,

Pravde i laži, ljubav i htenje,

Grehe i strahe, boge i vrage...

Koje ostavil buš tajne i trage?

Stani čovek! Kam se žuriš?

Živlenje preživi, još stigneš hmreti,

Pre nek na cerkvi odzvoni za te,

Živlenje moraš v roke si zeti.