Marica Žanetić Malenica | Samoća i ja

zajedničkom životu učimo se

moja samoća i ja

pa se šalimo, smijemo se naglas  

u istu uru nazdravljamo jedna drugoj

s dva deci plavca 

navečer film ili seriju pogledamo

(volimo one BBC-jeve)

zajedno liježemo, sa snom se hrvemo

dan nam nekako izmigolji

noć nam se čini beskrajnom

i dok se grčevito držimo za crne joj skute

jutru novom se nadamo 

al' ne žalimo se... moja samoća i ja

tješimo jedna drugu 

tek ponekad zanijemimo 

i tiho zaplačemo