Željko Bilankov | Obasjaj

Pokazuješ put

teplinom svojon

i više mi ruke

nisu ladne.

Dršćen ka prut 

a gori u meni,

moje su oči

tebe gladne.

Preda mnom 

su usne 

tilo i uzdah,

za najlipje sne.

Ipak ja 'oću 

budan bit,

dosta je snova,

jer naš je cili svit!