Oleg Antonić | Odmatanje kumstva

 

Uskrs

začuđujuće

nježno već prolazi

s manjim olovom u želucu

dok se s blagdanskoga porculana

prirodnome kruženju posve tiho prepušta

rolovana kokoš u rolovanoj patki u rolovanoj puri

s ružmarinom.

Malo kasnije

pućkamo dvorište

uzdišući nedoumicu:

- Kume, već te dugo hoću pitati, misliš li ti da je sve ovo istina?

- Što… da je istina?

- Pa to, kume… sve ovo oko nas…

- Misliš… da nije možda… Matrix?

- Da… baš to… samo jedan brižno rolovani Matrix… za prste polizati…

- Nemoj me s time, kume… nisam sada za te spike (koljena mu blago klecnu)…

- Dobro, kume, no pričaš li bar nekad s nekim o tome?

- Pa da… nekad…

- A s kim, kume?

- Pa… uglavnom… sam sa sobom.

K svemu izrečenom još i čestice leda

nešto neznatnije od zrna prosa

obasipaju cvjetove kajsije

koja je bilo od straha

bilo od graševine sva ružičasta.