Dejan Ivanović | Prolećna kišna zora

 

(svetlost rubina)

Još nad šumom lebdiš, 

preostala tamo. 

Posle kratkotrajne prolećne kiše, 

odjednom poče sve više, 

neodoljivo rumenilo 

da miriše; 

što se usput prosipalo,  

malo po malo  

poput milostinje iz torbe    

nemih lutalica,  

pobožnih prosjaka ... 

To odnekud pluta  

iz veličanstvenih dubina,  

rasute utrobe

neuhvatljivog polumraka, 

nad tek olistalom  

vlažnom šumom,  

prolećna, kišna zora. 

Pojavi se i brzo 

za tren nestane  

trag svetlosti, sjaj rubina ...