Mira Jungić | Oprosti mi

Mislila sam
da nikad neću poželjeti drugog.
Mislila sam da ne želim sreću
više s drugim dijeliti.
Mislila sam da ću tu ostati
i začahuriti se poput leptirove bube
jer znam da one, nepomične,
ne mogu da se ljube.

Mislila sam
da se nikuda neću seliti...
jer to samo ptice rade....

Mislila sam
da ću živjeti i dalje bez nade.
I da se ne može više nikog voljeti
i nikog više preboljeti...

A može...
Može...
... kad procijeniš krivo
pa skreneš na pogrešan put...

I... tada....
moraš zastati
jer... trebaš samo trenutak
u kojem ćeš shvatiti
da se na pravu cestu
.............možeš vratiti.

Samo se tako može manje patiti..
Može, zato što mora...

Oprosti mi što sam mislila
da poslije tebe....
još mogu voljeti.
Bila je to pogreška....

Sve poslije tebe samo me može boljeti....
Još... više...
.................boljeti.