Florian Hajdu | Volim te

Dušo sa kanonskim butinama čistilišta,
poput noge device što u Raj prvi put puštaju vode
Bog je po tebi pol vizirao
stvorio

polenove tvoje po kuglama beskrajnim galaksijama
rasadio
osama divljim
rasuo
u
moju kosu
aortu i pupak
jezik
mozak
svest i podsvest
biceps 
sve misiće što se od tog grče zameću umeću...

Iznenadno izdaleka lagano spustio.

Zaljubljenim peskom si me valjala
poput knedle otvorenu šljivu zatvorila
mirisnim kapljicama svojim me opijala
mazila prala
a
kada su se vrela vrata Raja otvorila
kožom tvojom  baršunastom
mekanom
dugo
uz Indijansku vatru
bubnjeve orgulje i Baha
brisala
jezikom
na žrtvenoj postelji zabranjene ljubavi.

Volim te!

Volim te
rikom
jaukom
bika 
iz
Andaluzije
molitvom Pape
koji kleči u kapeli Sikstinskoj
moli
gleda
stvara
stvoritelje u nama...