Florian Hajdu | Ima jedno sunce

zemlja
šuma
vazduh
duh
puh
muh
što miriše morskim koga nema
tabane golica draži
traži
nađe
nudi
želi
uzima.

Tada vam u očima zablista
zenice meku kožu traže
vidite da zenita nema
ali ono u glavi ko maljem udara.
Čini vam se,
ničemu nema kraja
uvek vam se početak obnavlja
ječi na uvo sanjajući mudro bedra
kuk
ramena obla
cvet mušmule koji se na dodir daha otvara
bisernu školjku koja željno
silno iz peska izranja
poput vlažnih butina iz ukradenog mora
nudno sama daje biser
koji negde u dubini Raja čuči
čeka
pomalo kao zvezda čekalica sjaji
nadima
gori
jahuje pa opetuje.
Ima jedno sunce...