Stefany Vučković | Kod Pierra to nije tako

U  moju  obitelj  je  došao  učenik  na  razmjenu. Iz  Francuske je i  zove  se  Pierre.  Vrlo je  neobičan. 

Kad  je  doručak,  on  ne  jede  za  stolom  već  u toaletu.  To  radi  jer  u  Francuskoj  vjeruju da ti se neće dogoditi ništa loše  sve dok jedeš  u toaletu.  U  nedjelju  smo  moja  obitelj i ja  išli  u  crkvu. Pierre  je  vrištao  kao  lud.  Zatim  mi  je  objasnio  kako  je  on  židov  i  to  je  njihov običaj.  Svaki je  dan  nosio  hipijevsku  odjeću  i  veliki  šešir  od  pseće  kože.  Saznala  sam  da su  Pierrovi  roditelji  bili hipiji  i  tjeraju  ga  da  se tako odjeva.  Za  ručak  je  jeo  samo  crve  i  bube.  Kad  smo  otišli  na  bazen  Pierre  se  namazao  blatom,  jer  se od  toga  više  potamni. 

Pošto  Pierre  ide  sa  mnom  u  razred,  zaljubio  se  u  moju  prijateljicu  Saru  i  odlučio  je  pozvati  na  spoj. Sara  je  pristala.  Kad  su  bili  na  spoju, on  je  samo  lizao  svoj  mobitel.  Rekao je kako  se  tako  pokazuje  nekoj  osobi  da je  voliš.  Većinom  se  zna  da  se  djevojci  kad  su  na  spoju  daje  cvijeće,  ali  kod  Pierra  to  nije  tako.  On  je  Sari  poklonio  na  spoju  teglu  maslaca. Objasnio jo je  da  se  u  Francuskoj  to radi iz  poštovanja.  Kad  se  Pierre  tušira,  ne  šamponira  se  šamponom  već  pastom  za  zube. Francuzi valjda misle  da  je  pasta  za  zube  učinkovitija  od  šampona.  Zna  se  da se za spavanje oblači  pidžama,  no  Pierre  obuče  kostim  medvjeda.  Protivi se spavanju u  pidžami  jer je to za njega normalna odjeća koja se nosi preko dana. 

Na kraju  školske  godine  Pierre se  vratio  u  Francusku.  Dok  je  bio  ovdje,  shvatila  sam  kako  on samo poštuje  svoje  običaje, kao što mi  poštujemo svoje u  Hrvatskoj.  Jako će mi nedostajati ma koliko god bio čudan.

____________________________________________

Priče s radionica kreativnog pisanja iz OŠ Šijana, Pula