Pakao, to je onaj trenutak
Kad glas počinje da razume
Svetlost, kad mrak počinje
Da treperi glasom; devica,
Što se probudi med avetima
Pohote, a poželi, nevoljno,
Da se ospe u ništavilo, da se
Razda; jato anđela u kom je
Prebivala, kao ruža u buketu
Gleda je iz kukavičja gnezda;
Gde njena ljubav poleže
Neznane ptiće u znanom leglu;
Grlica joj se smeje, ali zmijski
Otrov je brži; belo grožđe smeha
S crnim opiljcima noći pada
U biserje preobraženske vode;
Ko sme nasuti tu rosu prokapalu
Iz božije svete zene u memljiv
Zemaljski bunar, u ruku što
Prodaje brata za trideset
Srebrenika? Glad vučja jedini je
Spas; med tolikim janjcima, neko
Mora i da prosi ljubav krvi.
Pre no krv sveta postane voda.
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.