Stajao sam u pretrpanom busu.
Onom jutarnjem, radničkom.
Nije važno.
Grčevi u nogama, ma navikao sam.
To su stari geleri iz rata.
Podsjećaju me da sam živ.
To je dobro.
I tako... kotrlja se bus i mi u njemu.
Ljudi uglavnom drijemaju,
a ja se radujem novome danu.
Davno sam prestao tražiti razloge.
Živ sam.
Nema komentara:
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.