Jakob Filić

MAČJE BUĐENJE

Opet neko mijaukanje pred vratima. 

Ustajem i čim me vidi 

Taj crni vjetar sjuri se niz stube! 

(a za njim se i ja, još u polusnu i zbunjen polako spustim) 

Sjedne pred vrata (sjaje mu zelene oči), 

Još jednom zamijauče, 

Pa ga puštam u vrt 

Gdje se voli igrati s pjevicama. 

Kroz vrata nasilno pruži ruku 

Jedan drugi, 

Sivi i ledeni vjetar.  

Još je rano, kažem mu 

a snažno zalupim vratima 

I poklopim mu prste. 

Još je rano. 

Vraćam se u krevet –

Toplu mačju utrobu.

~ Jakob Filić, član Grupe 90+