Zdenko Banjedvorec | Čekajući sriću

Jednog dana, daleko od moje vale, dok je vanka lampalo i grmilo sitija san se što mi je mater govorila:

Dite moje, bit će i sriće i nesriće u životu, bit će i suza i smija, bit će bogatstva i siromaštva. Bit će svega, dite moje.
Samo je nas sve manje... Svakega dana.
Zato ne traži sriću po svitu, ona će sama doć... Tražit će te tu na tvom otoku, tu di si odresta.
A ka' će doć? - pita san mater.
Bog je tako tija, ne iskušavaj ga dite moje. Poslat će je, viruj...
Ničija srića nikad nije zakasnila, samo budi strpljiv.
Doma je i goli kruv slaji od sve spize svita.
Jubav, običaje, ove jude, more i pismu i ovu lipotu nemoreš nikakvim šoldima kupit.
Samo je jedan dom, i ma kakav je, tvoj je.
Volim te otoče...

barba tonči...(Zdenko Banjedvorec)