Promocija | Anđelka Korčulanić: "Vrijeme ne zna za milosrđe"

 

Jadranka Göttlicher | Biti vječna

Ne, ne bih doma na palentu

Ni na slane srdele

Ni sansigot me ne mami

Na praznoj plaži pratim 

Sve boje mora, neba i Velebita

Što zadnji zgasne

Ne želim imati ni kuću ni stol

Ležala bih nauznak i bila vječna

Gordana Kurtović | Na Svisvete

Viti bor u čudu gleda.

Oživjela tišina počivališta.

Svaki humak, jedna priča.

Palim svijeću.Suzi iz oka ne dam.

U ovoj našoj dolini

Sjenama dragim ukradena je svjetlost.

Sada su u drugoj dimenziji.

Nama što ostadosmo, oteta bliskost.

Najdraži, još uvijek vidim nas.

Nježna lira vjetra staru pjesmu svira.

Sjećanja su živa na vas

i srce drhti od tuge i nemira.

Nijemo je nebo na naša pitanja.

Viđam vas u modrom snu.

Živite trajno u nama,

zauvijek ostajete tu

_______________________________________

Svi sveti (također Sisveti, Sisvete ili Svisveti,^[1] Sesvete; lat. Sollemnitas Omnium Sanctorum), svetkovina je u Katoličkoj crkvi, a njome se slave svi sveci, kako oni koji su već kanonizirani, tako i oni koji to još nisu. Slavi se 1. studenoga.^[2] U pravoslavnim crkvama ovaj se blagdan slavi prve nedjelje po Duhovima, te označuje završetak uskrsnoga dijela liturgijske godine.Izvor:Wikipwdija)

Zvonko Kudelić | Sesvete

da se same jemput na lete

zmisliš onih

koji su mislili na te saki dan

no – unda si i ti guste mislil na nje

osobite kad je bile na vrtu i v klieti

il još bolje na najža – za zeti

ve ud velikuga posla i strašnuga ritma života

ne stigneš ni sveču vužgati

normalne, dalke je i pout te košta,

a na selu je i blate a i nekak kak da smrdi

a kak da je lahke bile matere i ocu

za sineka v gradu

gujceke hraniti – saki dan v pusranumu kocu

Zdenka Čavić | Zvezdana prašina

 

Med zvezdanu prašinu si odišel, 

onak najemput, bez reči.

Odišel si gda se pramalet 

spuščala po tvoji lesi,

gda je magnolija precvela.

Odišel si onak najemput, 

bez reči.

Zrušila se senca smeha

pred tvojom hižom,

 z partecetlom na lesi.

Celo je živlenje na njemu pisalo

tuga se zlejala po duši.

Iskala sem  kaj bi rekla,

zadnjih par reči.

Gutile su me,

pekle su v prsi.

Kak si vupal oditi?

A rekel si, tu bum, 

kaj bum bora kitil 

s hiladu žaruli

buš z daleka vidla, 

da kinčim Božiča za tebe

kaj ga ne znaš kinčiti.

Med zvezdanu prašinu si odišel,

najemput, bez veze.

Kmica se spušča,  ti svetliš za zvezde.