Kolumne

utorak, 15. veljače 2022.

Dragan Uzelac | William Blake: "Tigar"

lliam Blake (Vilijam Blejk, 28. 11 1757. – 12. 08 1827.), engleski književnik, romantičarski pesnik, grafičar, bakrorezac, slikar, vizionar i mistik, je usamljenik čija je poezija jedan od najosobenijih i najznačajnijih književnih fenoma na prekretnici dvaju vekova - osamnaestog i devetnaestog i prekretnici dvaju epoha - klasicizma i romantizma . Uporedo se bavio književnošću i slikarstvom, bio romantični pesnik okrenut mističnom i mitskom, usmeren protiv društvenog poretka i njegovog pogrešnog shvatanja čovekove suštine i potreba, i snažno uticao na mnoge književnike do današnjih dana. Često se spominje činjenica da su Blejkove Pesme nevinosti izašle iste godine kada je buknula francuska revolucija, dakle 1789. godine. Mada ništa ne povezuje ovaj književni i istorijski događaj, ipak se nameće bitna koincidencija: revolucija i događaji posle nje ostavili su važne tragove u formiranju romantizma.

     Najranije Blejkove pesme su nastale još u dečačkim danima. Prva njegova pesnička zbirka - Pesničke skice (1783.), dosta je heterogena, u znaku različitih uticaja i formiranja pesničke ličnosti. Ona poseduje dosta konvencionalnosti i lirike sentimentalizma, i rađena je pod uticajem elizabetanske lirike, Džona Miltona i preromantičnih strujanja 18. veka. Prvo Blejkovo pesnički zrelo delo bile su Pesme nevinosti (1789.). On ga nije štampao na uobičajen način, već ga je sam urezao u bakar, ukrasio ilustracijom i obojio. Tako je učinio i sa većinom ostalih vlastitih knjiga, učinivši ih originalnim i dostupnim u ograničenim tiražima. U središtu ove zbirke nalaze se dete i božanstvo. Dete je predstavljeno kao simbol životne radosti, a božanstvo kao esencija ljudskih vrlina i ideala. U pesmi Jagnje, jagnje je simbol hrišćanske krotkosti i bezazlenosti, i identifikacije sa Hristom. U nekim drugim pesmama Blejk primenjuje elemente religioznog kroz poučne priče o dobrom anđelu i milosrdnim ljudima koji pomažu siromašnoj deci. Među Pesmama nevinosti najlepše su one gde se lik deteta neprimetno pretvara u viziju, u simbol spontane radosti, neiscrpne čiste vitalnosti u čoveka. Tako je uvodna pesma Introduction , u kojoj nasmejano dete koje pesnik vidi na oblaku( oblak kod Blejka uvek simbolizuje patnju, nesreću, zabludu)zahteva od njega da peva o jagnjetu i o radosti. Cela zbirka je prožeta vedrim tonovima.

    Na Pesme nevinosti nadovezuju se Pesme iskustva (1794.), koje zajedno pokazuju dva suprotna stanja ljudske duše. Da suprotnosti vladaju svetom i čovekom jedno je od temeljnih Blejkovih učenja i shvatanja. Svet dobra u Pesmama nevinosti je poistovećen sa dečijim blaženstvom, a svet zla Pesama iskustva se poistovećuje sa socijalnom nepravdom i izopačenošću u koju je čovek upao. ’’Pesme iskustva“ prožete su sa nekoliko tema: potisnutom seksualnošću, siromašnim životom u rukama vladajuće klase i crkve, izopačenjem čoveka pod dejstvom nauke i licemernog morala materijalističke civilizacije (u poređenju sa čovekovim duhovnim potencijalom) i nagoveštajem rušenja postojećeg poretka. Tema suzbijene ljubavi izbija iz velikog broja pesama, sa različitim stepenom intenziteta i otvorenosti. U uvodnoj Introduction je odnos između Boga i Zemlje prikazan kao poremećen ljubavni odnos. Earth’s answer govori o tome kako Bog u svojoj sebičnoj ljubomori okovao ljubav u mrak noći, oduzevši joj slobodu i dostojanstvo. Tema ljubomore i zvaničnog morala kao suštinskog neprijatelja slobodne ljubavi javlja se u nizu drugih pesama, najizrazitije u Bašti ljubavi. Pesma London i nekolicina drugih predstavljaju socijalnu kritiku, koja prikazuje težak rad dece, islužene vojnike i prostitutke sa ulica Londona. Blejk razotkriva licemerno milosrđe bogatih i moćnih. Po Blejku, čovekov ’’pad“ je jednak stvaranju materijalističke civilizacije i morala koji sputava slobodne čovekove nagone. 

    Pesme u obe zbirke su kratke i sažete, jednostavne i naizgled lako razumljive. Ipak, prvobitni utisak je površan, jer pesme kriju i složenozagonetno značenje, odvodeći pesnikovo stvaralaštvo ka tzv. proročkim knjigama. Dualistička slika sveta, koja čini njegovu osnovu, izvire iz pesama koje u parovima izražavaju suprotstavljene poglede na život i svet (npr. pesme Jagnje i Tigar, kao najočitiji primer). Humanost, kao spoznaja nužnosti čovekove pune emancipacije, socijalni bunt i zaokupljenost pitanjima sila koje pokreću čoveka, bitna su obeležja Blejkovog stvaralaštva i nadahnuća. Vrednost zbirke ’’ Pesme iskustva“ je u tome što je daleko raznovrsnija i složenija materija preobražena u čistu poeziju - spoj lirskog osećaja, meditacije i mitske vizije.   

 
Svojom poetskom snagom i nebrojenim mogućnostima tumačenja izdvaja se Blejkova pesma Tigar. Ona govori o svetom gnevu koji će srušiti svet sebičnog morala i nepravde.

Tigar je pesnikov simbol žestokih sila u duši koje su potrebne da bi se raskinuli okovi iskustva. Pesma priča priču o postanju tigra i o sili čija je on kreacija. Stradanje jagnjeta u čoveku uzrok je rađanja strašnog tigra.






Tigre, tigre, svijetli plame

U dubini šumske tame,

Koja vječna ruka svlada

Silu tvoga strašnog sklada?


Iz kog pakla il nebesa

Plam je očinjeg ti krijesa?

Koja krila su ga snijela?

Koja zgrabi ruka smjela?


Koja spretnost, koja sila

Satka mrežu tvojih sila?

I od srca prvog zvuka

Koja drhtnu noga, ruka?


Kakav bat? Kog lanca sila?

Koja peć tvoj mozak slila?

Koji viganj? I tko smije

Da se s tvojom pandžom bije?


Kad su prve zvijezde sjale,

Suzama svod osipale,

Je l' se smješko na to djelo

On što stvori janje bijelo?


Tigre, tigre, svijetli plame

U dubini šumske tame,

Koja vječna ruka svlada

Silu tvoga strašnog sklada?

   Pesma počinje pitanjem, stupanjem u komunikaciju sa tigrom – čiji su atributi takvi da se on lirskom subjektu ukazuje kao superiorno biće – kakvo li je to božansko biće moglo njega da stvori?Svaka sledeća strofa sadrži dalja pitanja, koja nastavljaju da razrađuju ovo, osnovno. Iz kog dela kosmosa su mogle doći tigrove vatrene oči, i ko bi se usudio rukovati sa tom vatrom? Kakva li je sila i kakva vrsta mračne veštine „istkala žile" tigrovog srca? Lirski subjekt se pita kako, jednom kada to strašno „srce tući stade", je njegov tvorac imao hrabrosti da nastavi sa svojim poslom. Poredeći tvorca sa kovačem, razmišlja o nakovnju i peći koji bi bili potrebni za takav „projekat" i majstoru koji ih je napravio. A kada je posao gotov, pita se: kako je taj tvorac mogao da ode? Da li je ikako moguće da je isto biće stvorilo i jagnje??

    Pesma se sastoji od šest katrena sa po dva rimovana distiha. Metrika je ritmična; njen zvuk sugeriše udarce čekićem kovača koji je i centralna predstava pesme. Jednostavnost i precizne proporcije pesničke forme savršeno odgovaraju njenoj strukturi, u kojoj niz pitanja doprinosi artikulisanju jedne, centralne ideje. Ima zatvorenu, cikličnu strukturu: prva i poslednja strofa se razlikuju samo u jednoj reči (could – dare), što implicira pomeranje po spirali, a ne po zatvorenom krugu; od pasivnog ka aktivnom, od pada do spoznaje. Uvodno pitanje određuje ono što će biti osnovni dramski efekat pesme, a svaka sledeća strofa razrađuje ovu koncepciju. Blejk gradi pesmu na uobičajenoj ideji da priroda, kao i umetničko delo, mora na neki način da pretstavlja odraz svog tvorca. Tigar je upadljivo lep, a ipak tako užasavajuć; potencija nasilja. Kakav bi bog, dakle, mogao ili hteo da stvori tako zastrašujuću zver kao što je tigar? Uopštavajući ovo; šta nam neporecivo postojanje zla i nasilja na svetu govore o prirodi samog Boga i šta znači živeti u svetu u kome biće može istovremeno da sadrži i lepotu i užas?Tigar se isprva pojavljuje kao upadljiva estetska slika. Međutim, kako pesma odmiče, on preuzima simbolički karakter i zapravo utelovljuje duhovne i moralne probleme koje pesma istražuje; savršeno lep, a ipak savršeno destruktivan, Blejkov tigar postaje centar iz koga se on bavi istraživanjem prisustva zla na svetu. Pošto neobična priroda tigra postoji i u fizičkom i u moralnom vidu, pitanje o njenom poreklu takođe mora da obuhvati i fizičku i moralnu dimenziju. Niz pitanja u pesmi iznova i iznova traži odgovor kakva je vrsta fizičke stvarajuće sile uspela da stvori ’’strašni sklad“ (simetriju – fearful symmetry, koja je povezana sa apstrakcijom, tj. sa zemljom Uro) tigra, pretpostavljajući da bi samo vrlo snažno i moćno biće bilo sposobno za tako nešto. Kovač je tradicionalna predstava umetničkog stvaranja, a ovde je Blejk primenjuje na božansko stvaranje sveta prirode. ’’Kovanje“ tigra sugeriše vrlo fizičku, snažnu i određenu vrstu stvaranja; ono naglašava čudesno fizičko prisustvo tigra i isključuje mogućnost da je takva kreacija mogla na bilo koji način slučajno nastati. Takođe, od prvog opisa tigra, naglašava se predstava vatre, koja u sebi istovremeno sadrži pojmove stvaranja, pročišćenja i destrukcije. Lirski subjekt pun strahopoštovanja stoji pred tigrom, kao očitim fizičkim i estetskim dostignućem, čak i dok razmišlja o užasima koje implicira takva „kreacija"; pesma se ne bavi samo pitanjem ko bi mogao, već i ko bi uopšte želeo da stvori tako nešto. Ovo je pitanje kreativne odgovornosti i volje i Blejk pažljivo uključuje ovo pitanje morala uz razmatranje fizičke sile stvaranja.

    Pominjanje jagnjeta u pretposlednjoj strofi podseća čitaoca da je i jagnje i tigra stvorio isti Bog, i postavlja pitanje o posledicama toga. Takođe prikazuje kontrast gledišta ’’iskustva“ i ’’nevinosti“, predstavljenih u ovoj pesmi i u Jagnjetu. Tigar se ceo sastoji od pitanja na koja nije dat odgovor i pesnik nas ostavlja u strahu pred kompleksnošću ’’tvorevine“, očitom snagom Božije moći i nedokučivošću božanske volje. Gledište iskustva u ovoj pesmi se razvija u sofisticirano priznavanje onoga neobjašnjivog u univerzumu, predstavljajući zlo kao prvi primer nečega što se ne može poreći, ali takođe ne može biti ni jednostavno objašnjeno. Otvoreni strah u Tigru u kontrastu je sa potpunim poverenjem u Jagnjetu; dečije nevine vere u milosrdnost kosmosa.

    Vilijam Blejk se književno obrazovao pod uticajem renesansnih pesnika i savremenih romantičara. Odlično je poznavao ideje mistika poput Šveđanina Emanuela Svedenborga, proučavajući njegove teozofske spekulacije i rasprave o gnosticizmu, zatim ideje Biblije i spekulativno-mitološka dela, kao i keltska narodna predanja. Zaokupljala su ga osnovna pitanja ljudske egzistencije. Buntovno se suprotstavljao licemerju društva i težio odvajanju od spona društvenog, crkvenog i političkog koje su ga pritiskale i vezivale. Revolucionarno je menjao formu i sadržaj u svojim delima tumačeći na vlastiti originalan način večne teme dobra i zla. Njegovo pesničko delo, suprotstavljeno savremenoj stvarnosti, u suštini je bilo romantičarsko, pre svega kroz jednostavnu formu - od kratkih lirskih razmera do širokog narativnog stiha.

    Svojim lirsko-vizionarskim stilom postao je jednim od pesničkih velikana engleske književnosti. U Americi, tokom šezdesetih godina 20.-og veka, nastalo je ogromno interesovanje za Blejkovo delo među buntovnim studentima, ponajviše posredstvom Alena Ginzberga, najvećeg pesnika bit generacije. Najveći pisac dvadesetog veka, modernista Džejms Džojs ga je izuzetno cenio i smatrao najvećim uz Šekspira, govoreći o ’’šuštanju Blejkovih krila ekscesa“ u svom epskom romanu ’’Uliks“- najboljem delu pomenutog veka. Između ostalih, bio je uzor i pesniku Džimu Morisonu, poznatijem po radu sa rock bendom ’’The Doors“(of perception). Bio je uzor, tigar, vizionar i simbol lirske uzvišenosti koja ga je uznela u neki od njegovih čudesnih mitoloških, besmrtnih svetova umetnosti i duha nevinosti i iskustva.



Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.