Kolumne

Jelena Hrvoj
Patnje mladog autora

Ela Ernoić
Rozin kutak

Mirjana Mrkela
Ispovijed jedne čitateljice

Jelena Miškić
Pramcem u sumrak

Martina Sviben
Sve je to u glavi

Aleksandar Horvat
Kajkavsko najže

utorak, 30. studenoga 2021.

Dragan Uzelac | John Schlesinger: ’’Ponoćni kauboj“(1969.)


    

Bivši perač sudova u lokalnom restoranu, mladi ’’kauboj“ iz Teksasa – Joe Buck (Jon Voight) sa koferom i tranzistorom u ruci napušta rodni gradić i kreće put New Yorka za poslom i srećom – u želji da radi kao žigolo (potentni mladi pastuv, san mnogih žena)... Prepun je uspomena na detinstvo i bivše ljubavi, prepun snova, entuzijazma i želje da uspe u novoj sredini i poslu kao ’’pravi kauboj“, ponos rodnog Teksasa... 


    Autobusom stiže u New York, smešta se u hotel i pun sebe i snova izlazi na ulicu, šepureći se i naivno tražeći ’’mušterije“... Nakon što je ispao naivan i smešan, a zatim i iskorišćen, usisan brutalnom surovošću i tamom velegrada, opada mu na kratko entuzijazam, ali u jednom od barova upoznaje svog budućeg ’’menadžera“ – Enrika Salvatorea Rica (Ratso), socijalnog slučaja na ivici bede i gladi, sitnog prevaranta iz Bronxa i tuberkoloznog bolesnika na razmeđi života i smrti. Rico je samo još jedan od usamljenih, uništenih i beznadežnih beskućnika koji očajni lutaju svetlostima velegrada najvećih svetskih moćnika i perverznjaka svih vrsta. On ’’pronalazi“ naivnom Džou posao, koji kasno shvata da je ponovo prevaren i napokon i dekintiran... Džoovi se snovi o lakoj zaradi i lagodnom životu velegrada brzo raspršuju i on gladan i dekintiran završava na ulici... Jedno vreme deprimiran, gladan i usamljen luta gradom, a potom ponovo nailazi na Rica. On mu kao izvinjenje nudi smeštaj u svom ’’stanu“(nelegalno korištenoj ruševini) i pomaže mu u nesreći... Njih dvojica zajedno kreću u borbu za goli opstanak i mesto pod suncem sreće (koje nažalost ne sija baš za mnoge)... Tamna strana prostire se ogoljena pred očima gledaoca, u hladnom ovitku bezdušnosti i prevare, dok sa druge strane nadiru talasi topline koju rađa jedno nesebično prijateljstvo i istinske ljudske vrednosti koje podrazumevaju empatiju, ono malo svetlosti koja se probija između zgusnutih slojeva smoga ljudske bezdušnosti (koja se najbolje očituje u užurbanosti metropole gde su ljudi jedni drugima totalni stranci).


Enriko Salvatore Rico: ,, Dve osnovne stvari koje su neophodne da bi život opstao su sunčeva svetlost i kokosovo mleko“.


    Oni se sve više zbližavaju u bedi i beznađu, zajedno nekako preživljavaju (sitne krađe i prevare) i film polako tone ka tamnim vodama socijalne drame, priču o hladnom i nemilosrdnom svetu (našminkanom perfidnim lažnim sjajem i milosrđem), svetu gde se većina ’’snalazi“ i bori za opstanak (dok privilegovani sloj uživa od tuđe muke i ’’milosrdno pomaže“ ugroženima) i priču o humanosti, empatiji i požrtvovanju za prijatelja... Džo se nesebično žrtvuje, dolazi nekako do novca i odvodi teško bolesnog Rica ka obećanoj zemlji njegovih sunčanih snova – ka Floridi prepunoj ’’sunca i kokosa“... Nažalost, na putu ka Majamiju Rico umire...


    Film je rađen prema romanu Jamesa Lea Herlihyja (cenjenog romanopisca i dramatičara, čija su dela poput All fall down i Blue denim takođe ekranizovana) i dobitnik je Oskara za najbolji scenario, režiju i fotografiju...  Prva polovina romana fokusirana je na Joeovo detinjstvo u ruralnom Teksasu, na njegov odnos s majkom (takođe prostitutkom) i seksualno osvešćivanje. U drugoj polovini Joe otkriva da su priče i legende o New Yorku u koje je verovao daleko od istine. Ratso, njegov Virgilije koji ga vodi (i istovremeno iskorištava) kroz bespuća mračne metropole, ima iza sebe jednako tragičnu porodičnu priču (kao sin čistača cipela, koji je kao mali obolio usled loših životnih uslova na dnu društvene lestvice). Njihov odnos vremenom postaje sve prisniji, a neuspesi koje doživljavaju u Velikoj jabuci inspirišu ih da na brzinu zarade novac i pobegnu na Floridu. Herlihyjev roman klasična je priča o Americi koja se neprestano menja i koja je zaboravila naivnost posleratnih 50-ih godina prošlog veka te se okrenula sve većem materijalizmu propraćenom neizbežnom okrutnošću sistema i ljudi koji ga hrane. Ujedno je to priča o gubitnicima i siromasima koji u bogatašima ne vide klasne neprijatelje već šansu za iskorištavanje i brzo bogaćenje. Ponoćni kauboj je roman o anti-herojima koji uprkos moralno upitnim životnim odlukama uspevaju stvoriti vlastiti etički kodeks i koji u završnici zaključuju da su prijateljstvo i ljubav ono što im ponajviše treba… 

... Scenario je napisao oscarovac Waldo Salt (Povratak ratnika, Serpico), dugo godina proskribovan kao komunistički simpatizer. Upravo je Saltova prilagodba Herlihyjevog književnog predloška urodila briljantnim spojem priče o potrazi za snovima i o ostvarenjima tih snova, pretvorivši se u vanvremenu socijalnu dramu, sjajan prikaz duha jedne neobične epohe… Adaptacija Johna Schlesingera iz 1969. godine fokusirana je na drugi deo romana i gotovo u potpunosti zanemaruje detinjstvo i razvoj glavnog lika tokom njegovih teksaških dana. Srce filma je odnos Joea i Ratsa, koje su izvrsno utelovili John Voight i Dustin Hoffman. Zbog eksplicitnih scena seksa i silovanja film je zaradio rejting X kojeg inače dobivaju pornografski filmovi. Uprkos tome film je postigao veliki uspeh i kod publike i kod kritike, te je uspeo osvojiti Oscara u kategorijama najboljeg filma, režije i adaptiranog scenarija. Voight i Hoffman su bili nominovani za najbolju glavnu mušku ulogu, ali te je godine Oskara osvojio John Wayne...


’’Jedan od najboljih američkih filmova šezdesetih“, ’’Prvi i jedini film s najstrožim predikatom X nagrađen Oscarom“, „ Briljantan prikaz newyorškog polusveta i podzemlja“, samo su neke od ushićenih ocena i  brojnih epiteta koji su pratili ovo jedinstveno kinematografsko remek delo... 


      Režirao ga je engleski filmski i pozorišni reditelj – Džon Šlesindžer ( 16. februar 1926. – 25. jul 2003.), autor slavnog  Maratonca (1976.)... Kontrasti New Yorka, svih njegovih krajnosti i mena su zahvaljujući sjajnoj režiji i fotografiji prikazani gotovo kao zasebna uloga u filmu – organizam koji svojim dahom usmerava socijalnu dramu ka tragičnom kraju... Ruševine, potom ’’ručak od ukradenog kokosa“, hladni cinizam prebogatih i surova beznadežnost obespravljenih, ludilo ere obojene drogama i ratom u Vijetnamu, milje sveta gde je bukvalno sve na prodaju – surovi su mizanscen bezdušnog, hladnog sveta gde su ljudi pretvoreni u automate i potrošnu robu... Iako stranac, Schlesinger je, po mišljenju kritike, odlično prikazao divlju stranu velegradskog sveta New Yorka, pri čemu mu je glavni uzor bio film My Hustler (1965.) oca newyorškog undergrounda Andyja Warhola (tzv. superstarovi iz njegove Fabrike pojavljuju se u sceni partyja Schlesingerova filma). Modernističko strukturisanje s presecanjem epizodične naracije oniričkim flešbekovima i fantazmagorijama jedan je od najistaknutijih priloga kratkotrajnoj deonici (novo)hollywoodskog filmskog modernizma...


    Unutar psihodelične atmosfere Amerike šezdesetih godina prošloga veka i  country duha Juga ispričana je na maestralan način jedna dirljiva i tragična, jedinstvena životna priča o svetu prepunom kontrasta, krajnosti, jurnjave za novcem i nebrige ljudi jednih za druge (osim u smislu da su jedni drugima opasnost u obliku ’’vuka“) – od priče sa dna socijalne lestvice gde ljudi umiru od gladi, bede, bolesti i bez elementarnih prava, sloboda i sredstava za život do priče o perverzijama i obesti sveta bogatih, nezasitih, hladnih i ciničnih...


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.