Dragan Uzelac | Richard Bach: Galeb Jonathan Livingston

 

... Većina galebova nikad ni ne pokuša da nauči išta više od najjednostavnijih pravila letenja – kako da od obale stignu do hrane i natrag. Većini galebova važna je prehrana, a ne letenje. Ali ovom galebu letenje je bilo važnije od hrane. Više od svega ostalog, Galeb Džonatan Livingston voleo je da leti…

    Galeb Džonatan Livingston (1970.) predstavlja još jednu emotivnu, bajkovitu, alegoričnu, ljudskom toplinom obojenu, neobičnu priču o životnoj mudrosti i njenim brojnim izazovima, putevima i izborima kojima čovek može poći u potrazi za sobom, savršenstvom i unutrašnjim mirom, snazi čovekove volje i duha, istrajnosti, hrabrosti, saznanju i lepotama življenja, još jednog neustrašivog, bivšeg vojnog pilota, ovaj put Amerikanca – Ričarda Baha, tajanstvenog čoveka o kojem se veoma malo zna... Rođen je 1936. godine u američkoj saveznoj državi Illinois, u istome gradu u kojem je rođen i odrastao Ernest Hemingway. Od sedamnaeste godine letenje mu postaje hobi koji posle prerasta u profesiju. Služio je i kao pilot u vazdušnim snagama američke vojske. Nakon vojne pilotske karijere počeo se baviti pisanjem. Napisao je preko dvadesetak dela, a među najznačajnije spada Galeb Jonathan Livingston, s kojim je stekao svetsku slavu. U svojim nas knjigama, koje su većinom autobiografske, upoznaje s letenjem kao metaforom života te s metafizičkim svetom kroz priče kojima istražuje duhovna i filozofska pitanja...

... Richard Bach kaže da je njegova legendarna priča o galebu Džonatanu Livingstonu bila odbijena 18 puta od izdavačkih kuća. Mnogima je bila neobična ideja o galebu koji govori, što je bio jedan od glavnih razloga tom početnom neuspehu kod izdavačkih kuća. Verovali su u njegove sposobnosti kao pisca ali ne i u nekog galeba koji brblja. Priču je počeo pisati 1959. i nije objavljena sve do 1970. Ovu priču je počeo pisati u određenom naletu inspiracije koji je odjednom došao. Priču je potom ostavio nedovršenu, bez kraja, inspiracije je jednostavno ponestalo. Mislio je da će naći neku ideju za kraj, ali ona nije dolazila. Tek, dugih osam godina kasnije, došla je inspiracija za završetak ove božanstvene knjige. To je ujedno i bio početak potrage za izdavačem. Ni sam Richard Bach ne zna zašto je trebalo toliko godina da se objavi Galeb Jonathan Livingston. Konačno, kada je knjiga objavljena, ostvarila je neverovatan i potpuno neočekivan uspeh. Najkraće i najjednostavnije rečeno, bila je to priča o galebu koji je bio drugačiji od ostalih. Zbog svoji drugačijih stavova, mišljenja, pogleda na svet i ideja, bio je odbačen iz društva. Nakon toga, odlučio je ostaviti zajednicu i krenuti svojim jedinstvenim putem. Na putu susreće istomišljenike, društvo u kojem pronalazi sreću i ispunjenje. Napokon je moga raditi ono što je oduvek želio, leteti i leteti...

... I kao što je pre Ričarda Baha još jedan neobično smeo i mudar čovek, francuski književnik i pilot Antoan de Sent Egziperi ’’naučio leteti“, vinuvši se hrabro put neslućenih visina i podarivši svetu genijalnog, bajkovitog ‚‚Malog princa“, čudesnu knjigu o detetu koje nas uči, kroz mnoštvo upitnosti i primera, jednoj od ključnih životnih mudrosti da ’’samo srcem zaista vidimo, suština se ne gleda očima“, pisac Ričard Bah isto tako smelo uzleće ka zadivljujućim visinama i stvara knjigu o čudesnom galebu Džonatanu koji nam saopštava isto tako moćnu životnu mudrost – ’’Galeb koji leti najviše vidi najdalje“... Kroz čudesne, brojne alegorije koje nas teraju na filozofsko promišljanje o smislu i suštini našeg ovozemaljskog bivstvovanja, kroz let galeba (kao ptice koja u mnogim kulturama simbolizuje slobodu, inteligenciju, snalažljivost i komunikaciju)  kao metaforu života i slobodu kao najveći vrhunac sreće, Bah nam šalje važnu poruku da je život neprestani proces učenja, otkrivanja i traženja višeg smisla od onog koji nam se nudi ili nam nameću, kao i  da individualnost u moru sličnosti uvek ispliva i pokaže svoj kvalitet. Galeb Jonathan nije zadovoljan svojim običnim životom koji diktiraju zakoni jata. On želi od života nešto više, što može postići jedino marljivošću i upornošću. On pati za savršenstvom. Svaki pojedinac današnjeg sveta teži višim ciljevima, želi se istaknuti u sredini u kojoj živi te zavrediti poštovanje i priznanje okoline što nam Ričard Bah veoma vešto predočava i dočarava kroz svoju maestralnu metaforu o čudesnom galebovom letu – letu iznad sveta koji je već odavno istinsku veru i slobodu zamenio strahom i životarenjem u neslobodi konformističkog kompromisa, prihvatajući sigurnost proseka i tavorenje . Svaka individua može se delimično ili u celosti naći u galebu Jonathanu. Roman je pisan kratkim i jasnim rečenicama razumljivim većini uzrasta. Uz obilje ispreplitanja raznih tehnika pripovedanja srećemo monolog, dijalog, opisivanje koje se koristi kod dočaravanja raznih vrsta letenja te pripovedanja koje dočarava život i ponašanje galebova. U mnogim rečenicama mogu se pronaći elementi današnjeg života…

...Koliko je sad život bogatiji! To je smisao života, a ne ono sumorno vucaranje do ribarskih čamaca i nazad! Možemo se izdići iz neznanja, možemo postati vešta, pametna i savršena bića. Možemo biti slobodni! Možemo naučiti leteti!...

 

...Džonatan je otkrio da su dosada, strah i gnev glavni razlozi zbog kojih galebovi žive kratko, a budući da se svega toga oslobodio naučivši leteti, poživeo je zaista dugo i lepo...

 

...Ne sudi preoštro o njima, Flečere Galebe. Time što su te odbacili, ostali galebovi su samo sebi naudili, ali jednog dana će to i saznati kao što će jednog dana razumeti i prihvatiti sve ono što danas nisu u stanju. Oprosti im, i pomozi im da razumeju…

... Čarobna Bahova priča o smislu života, o ljubavi, saznanju, slobodi, mogućnosti da uzletimo iznad svih nestvarnih ograničenja koja su samo deo naše uobrazilje, straha i neverništva, priča o svima nama, naročito o onima koji prate vlastito srce i svoj put, usamljeni, strani, odbačeni ili jednostavno neshvaćeni, čarobni je put ka samoj našoj suštini koja se krije u srcu i koju samo naslućujemo kada u nešto bez straha verujemo i želimo... Spolja gledano, najjednostavnije rečeno, to je priča o galebu koji je bio drugačiji od ostalih. Zbog svojih drugačijih stavova, mišljenja, pogleda na svet i ideja, bio je odbačen iz društva. Zbog toga, odlučio je ostaviti zajednicu i krenuti svojim stopama. Na putu pronalazi istomišljenike, društvo u kojem pronalazi sreću i ispunjenje. Konačno tamo može raditi ono što je oduvek želeo - leteti i leteti, svojim sudbinskim putem, nesputan, prateći svoje snove i unutrašnje potrebe bića … Ali, kada malo zagledamo priču iznutra, zagrebemo ispod površine i sagledamo njenu višeslojnost, metaforičnost i sve ono onostrano, ispisano između redova svakodnevnice i vidljivog, shvatamo da Galeb Džonatan Livingston nije samo priča o odbacivanju drugačijih iz društva, nego je i priča o duhovnim putnicima i tragačima koji putuju iz života u život, iz dimenzije u dimenziju. On je priča o reinkarnaciji i putovanju duša koje su u potrazi za smislom svog postojanja i savršenstvom! Priča nije samo materijalne prirode, nego postoji i puno dublja duhovna komponenta o tragačima za slobodom, zemljom bez granica u kojoj mogu slobodno leteti, težiti savršenstvu a ne boriti se za obične riblje glave. Borba za riblje glave, samo je simbolika primitivnosti ljudske rase, koja teži zadovoljavanju plitkoumnih potreba. I tako, glavni junak priče oseća unutrašnju potrebu i poziv da krene drugim životnim putevima. Društvo ga nije razumelo i zato je bio odbačen. Pa  čak i isteran. Jonathan je bio odmalena drugačija duša. Uvek je stremio nečem višem i boljem. Odrastanjem, taj unutrašnji poziv nije zamro, nego upravo suprotno, budio se u njemu iz dana u dan. Ovo se ne odnosi samo na ljude koji su jednostavno drugačiji, imaju posebne želje i potrebe. Ovde se radi o unutrašnjem, duhovnom pozivu, to je poziv za buđenje i potragom za Istinom. I to Istinom o našem ličnom životnom putu - ko smo, šta smo i šta radimo ovde „dole“? Pitanja su koja postavljaju istinski tragači za Istinom, baš kakav je i galeb Jonathan…

…Stvar je u tome, da se oslobodiš osećanja da si sputan ograničenim telom kome je raspon krila metar i pet santimetara i da su ti mogućnosti tačno određene. Stvar je u tome da znaš da je tvoja prava priroda, savršena kao i neispisan broj, istovremeno svugde u vremenu i prostoru...

...Zašto je najteže uveriti pticu da je slobodna i da to može sama sebi dokazati, samo ako malo vežba? Zašto je to tako?...

 

...Ne volimo mržnju i zlo, dabome. Treba učiti da se shvati istinski galeb, ono dobro u svakom galebu i pomoći im da i sami vide to u sebi. To je ljubav o kojoj sam ti govorio...

... Richard Bach, poznati je zaljubljenik u letenje, što je i iskoristio u ovoj priči. Letenje je oduvek bilo simbol slobode i radosti. Tako, letenje i pokušaji obaranja brzinskog rekorda galeba Jonathana, je samo stepenica više prema potrazi za savršenstvom. Tek kad upozna letače koji su kao i on, počinje shvatati, da mu letenje može dati puno više, više nego što je i mogao zamisliti u najluđim snovima… Let Galeb Džonatana Livingstona je metafora za slobodnog čoveka koji je ostao veran svojim idealima i koji je uspeo da ih ostvari. Čin letenja se u ovom romanu poredi i izjednačava sa smislom života. Leteti slobodno znači živeti neopterećeno bez stega i predrasuda. Ovaj roman je alegorija o borbi darovitih ljudi koji teže slobodi delovanja, mišljenja i stvaranja, o tragaocima za saznanjem koji se, uprkos osudama i odbacivanjima, uporno bore za svoj „slobodan let“. Društvo određuje način života i njegov kvalitet, namećući perfidno i rigidno vlastita, ’’savršena“, nepromenjiva pravila... U današnjem svetu koji se zasniva na kultu obesmišljenog, nekreativnog rada i novca, medijskim manipulacijama, konzumerizmu i vladanju zastrašivanjem masa teško je dokazati se kao pojedinac jer su postavljena pravila od kojih nema odstupanja zbog izopštenja iz zajednice i društva, izolacije i po potrebi totalnog uklanjanja nepodobnih i svojeglavih, mislećih pojedinaca... Da bismo stigli do stanja savršenstva, moramo mnogo da radimo. Da otkrijemo svoj dar, ali i da ga negujemo, predanošću i posvećenošću. Napredak civilizacije ne postoji bez napretka pojedinaca. Do slobodnog leta stiže se upornošću i samopregorom. Ako se ne neguje, talenat umire. A društvo koje samo „lovi ribu“ prizemno je, prosto i bez snova. To nije produktivno i napredno društvo. Samim time je i opasno po razvitak civilizacije. Mrtvo more ipak se mora ustalasati, a tome nas uči roman Galeb Džonatan Livingston i njegov glavni junak...

… Mi smo iz tvog jata, Jonathane. Mi smo tvoja braća. Reči su zvučale snažno i mirno. Došli smo da te odvedemo kući… Jonathanu se učini da je taj trenutak pun razumevanja i svetlosti nosio u sebi celi život. Imaju pravo. On zna leteti više, došao je trenutak da pođe kući…

… Tek kad je Jonathan otišao svojoj kući, tamo s druge strane granica prostora i vremena, tek je tamo osećao mir. Ali ni to nije bio potpuni mir, jer je tražio više. Želeo je naučiti, spoznati savršenstvo. Tek među galebovima koji su bili kao i oni, našao je pravog učitelja koji ga je podučavao savršenstvu. I tako, spoznavši samog sebe (savršenstvo), Jonathan poželi da se vrati na Zemlju. To je bio unutrašnji poziv koji mu nije dao mira. To je bio poziv svemira, koji je zvao volontere da se vrate natrag i pomognu onima koji su im slični u životnoj potrazi. Tako, u povratku na zemlju, Jonathan nađe galeba sličnog sebi. To je bio galeb Fletcher, mlad i neobuzdan. Jonathan postaje vrhunski učitelj i majstor letenja, letenja kroz prostranstva Savršenstva i neobuzdane igre života. Ričard Bah nam govori o putovanju duša iz jedne dimenzije (one koju zovemo višom, duhovnom) i njihov povratak u nižu (koju zovemo materijalni svet). Na svom putu spoznaje, duše uče i u ovom i u onim svetovima. Duše koje su imale lekcije u višim svetovima, brže i lakše su napredovale, od onih koje uče samo u ovom svetu.Takve duše, vračaju se ponovno na Zemlju, da bi onima koji traže, pokazale put kojim mogu poći da bi spoznale sebe – Savršenstvo!...

... Mi imamo učitelja. Učitelj smo mi sami. Mi već znamo sve što treba znati – naš izazov je da otkrijemo da to znamo. Ako se okrenemo guruu, mislim da postajemo guru zavisnici, isto kao i zavisnost o drogi, alkoholu – vanjska potreba sile koja kontroliše naše živote. Svako od nas je slobodan da pomakne svesnost kroz beskonačni uzorak mogućnosti kako ga je volja... reči su Ričarda Baha, autora vanvremenske priče o životu…

 

... Najveća je vrednost ove vanvremenske, alegorijske priče upravo njezino idejno bogatstvo. Ispričavši jednostavnu priču o galebu koji se nije zadovoljavao sumornom i ograničenom svakodnevicom, koji nije prihvatao uobičajena tumačenja i zakone jata, koji je stalno i iskreno težio prema otkrivanju novoga i svladavanju zadanih granica, pisac je zapravo dotakao temeljna pitanja ljudskog života. Pričajući priču o galebu i njegovu jatu, Bach je u alegoriji progovorio o čoveku i ljudskom društvu. Šta je smisao ljudskog postojanja? Može li čovek živeti sam, izolovan od svih? Moramo li bezuslovno prihvatati nametnuta nam pravila ili smo i mi pozvani preispitivati ih i menjati? Kakav je odnos pojedinca i zajednice? Sme li zajednica u ime opstanka gušiti lične slobode? Imamo li zaista pravo izbora? Može li čovek postići savršenstvo? Ako može, može li to ovde, u ovom vremenu i prostoru? Jesu li prostor i vreme zaista savladivi? Kolika je snaga ljudske upornosti, volje i vere?Je li onaj koji vidi dalje i bolje, pozvan da pouči neuke, je li to zapravo njegova dužnost? Koliko je pojednac odgovoran za svoju zajednicu? Jesu li ljudi spremi prihvatiti osobu koja je sposobnija i bolja od njih? Žele li ljudi učiti, ili je želja za znanjem samo povlastica odabranih? Je li istina vredna žrtve? Može li se istina žrtvovati? Može li čovek zaista biti kao Bog? Ili je to bogohulna ideja? 

... Pričajući jednostavnu priču o galebu Džonatanu Livingstonu, Richard Bach poziva nas da zajedno s njim postavljamo i pretražujemo ova pitanja. Hoćemo li ikada naći odgovore? Verovatno... kada u vlastitom srcu uspemo da pronađemo dobrotu i ljubav, ono će nam omogućiti da se oslobodimo okova mržnje i zla koji nas sputavaju i konačno uzletimo dovoljno visoko da bi mogli da sagledamo suštinu života i njegove, okovima našeg straha i neverice, skrivene lepote jednostavnog, istinskog i nesputanog življenja...

…Čitavo vaše telo, od vrška jednog krila do vrška drugog, govorio bi Džonatan nekom drugom prilikom, nije ništa drugo do sama vaša misao, u formi koju možete da vidite. Pokidajte lance kojima su vaše misli sputane, i pokidaćete ujedno lance kojima vam je sputano telo...