Dragan Uzelac | ’’All that jazz“ (1980) by Bob Fosse

Briljantni, kultni mjuzikl Boba (Roberta Louisa) Fossea (23. jun 1927., Čikago – 23. septembar 1987., Vašington) – Sav taj džez, američkog filmskog reditelja i koreografa, a potom i glumca, plesača, scenariste i montažera, jedan je od onih magičnih filmova čija me je unutrašnja lepota i zavodljivost  trajno opredelila i povela stazama strasnih filmofila, sanjara, u jedan nestvaran svet, svet pokretnih slika koje život znače... Između ostalog, Fosi je autor filmova poput Slatko milosrđe (1967.), Kabare (1972), Lenny (1974.) i Zvezda je rođena (1980.), filmaš koji je zauvek oplemenio čarobni svet sedme umetnosti besmrtnim remek delom Kabare (rađen prema noveli Christophera Isherwooda - ,, Goodbye to Berlin“ iz 1939. godine, film ,, Kabare“ je predstavljao nekoliko paralelnih životnih i istorijskih priča, upotpunjenih sjajnim muzičkim, kabaretskim numerama prepunim ironije i britkog humora. Radnja filma smeštena je u Berlin u vreme Weimarske republike, 1931. godine, pre odlaska Adolfa Hitlera na vlast. Film je zasnovan na mjuziklu Cabaret, Kandera i Ebba, koji je baziran na predstavi I am a camera (inspirisanoj pomenutom novelom Kristofera Išervuda). Samo nekoliko numera iz mjuzikla uzeto je za film, dok su Kandera i Ebb napisali nove za film)... 
 ’’Kabare nema rok trajanja, on je vanvremenski. Film je potpuno drugačiji od pozorišnog komada, ali je jednako dobar. Fosi je uzeo jedno remek-delo, radikalno ga izmenio i stvorio drugo remek-delo“.

 

    Mjuzikl Sav taj džez priča je o darovitom koreografu kojega vlastiti nagoni, profesionalni i lični, odvode do samouništenja. Film je režirao priznati brodvejski reditelj i koreograf Bob Fosse temeljeći ga na vlastitim iskustvima boravka u bolnici i suočavanja sa smrću zbog bolesti srca ... Zahvaljujući pre svega svojoj veličanstvenoj modernističkoj strukturi, nadahnuću i unutrašnjoj dinamici koja gledaoca osvaja svojim čudesnim ritmom – do poslednjeg daha, inovativnoj režiji koja svojim vizuelnim dizajnom uspeva magično da ispreplete scenske motive teatra surovosti i uzbudljivih plesnih tačaka sa sadržajima junakove svesti , ovo je delo osvojilo Zlatnu palmu, Oskara za scenografiju, kostimografiju, adaptaciju muzike i montažu, a nominivano je za Oskara za najbolji film, režiju, glavnu mušku ulogu, scenario i fotografiju...

 

... Život je hodanje po žici. Sve drugo je čekanje ...

 

... Roy Scheider tumači ulogu Joea Gideona, koreografa koji uz pomoć tableta i alkohola pokušava uskladiti obaveze u pozorištu i pripreme za režiju filma s privatnim obavezama koje uključuju brojne devojke, bivšu suprugu i talentovanu kćer.On je radoholičar koji puši cigaretu za cigaretom i svaku noć spava s drugom plesačicom. Bez dnevne doze Vivaldija, Visinea, Alka-Seltzera, Dexedrinea i seksa, on ne bi imao energije voditi najveću „predstavu“ od svih – svoj život. Uskoro se nađe preopterećen i na rubu snaga te počinje preispitivati vlastiti život...

 

... Dok u grudima oseća sve veću bol kao posledicu srčane bolesti od koje pati, plesni koreograf i filmaš Joe Gideon (Roy Scheider) o svom životu razgovara s prekrasnim i zavodljivim anđelom smrti , u gotovo snenoj izmaglici među snom i javom, životom i smrću čija osnovna potka gradi ovo vanvremeno delo sedme umetnosti (JessicaLange)...

 

... To je za mene pravi pijančev nos. A, kao pravi pijanac ti to dobro znaš, zar ne, Joe? (obraća se prelepa Džesika Lang, na početku filma, u ulozi anđela smrti sa kojim nepopravljivi i nezaustavljivi Džo vodi svoju, ispostaviće se poslednju trku, dijalog,tačnije predstavu...)

 

... Da ... (odgovara zaneseni, čudesno osmehnuti, u poroke i blud uronjeni Džo, boreći se sa vlastitim demonima, strastima, nadahnućem, kreativnošću, vizijama ...)

 

... A često uzimaš i amfetamine, zar ne?

 

... Da.

 

... Također spavaš s mnogo žena... Zbilja si odvratan, ha?

 

... Baš suprotno (nehajno primećuje Džo , zanesen u svom svetu, uz neizbežni osmeh do poslednjeg daha ...)

 

     Gideon je strastveni umetnik koji ima ozbiljnih problema s alkoholom, drogom i konzumiranjem lekova, darovit ali i prilično autodestruktivan čovek iza kojeg je zbog njegove nevere propali brak. Gideon trenutno radi na dva miliona dolara skupoj plesnoj produkciji na Broadwayu, za koju veruje da će predstavljati krunu njegove čitave karijere. Da bi to i ostvario, on svoje plesače ali i samog sebe do krajnjih granica iscrpljuje u vežbanju, dok istovremeno priprema i režiju filma. Također pokušava uskladiti i obaveze prema bivšoj supruzi Audrey Paris (L. Palmer), aktuelnoj devojci Kate Jagger (A. Reinking) i kćeri Michelle s kojom pokušava provoditi što više vremena... Ali njegov život je predstava, smeštena između krajnosti seksa i smrti – natopljena razvratom, mirisom žena, zagušljivošću barova, stalnim pokretom i burnim životom na oštroj ivici žileta gde se čovek predaje preko vlastitih mogućnosti, gde ne postoji sutra ... već samo jedan večan trenutak koji treba iskoristiti i u potpunosti, sada – bez zadrške ... bez lažnog morala ... intuitivno, ne osvrćući se ni na koga ili bilo čije ’’mišljenje“ ...

 

... Da sam ja Bog ... Ponekad mislim da jesam, ovisi o tome što pušim ... Da sam ja Bog čoveče, svi bi večno živeli. Ne bi bilo smrti čoveče. Ne bi bilo sklapanja očiju ...

 

... Tone popušenog Camela bez filtera, popijenog alkohola, ukomponovani sa opijatima i besanim noćima natopljenim seksom, razvratom, napornim radom, željom da se pomere sve (ne)moguće granice, klišei i svetu ponudi predstava koja će svojom energijom, vizijom, šokantnošću promeniti sve(st) lagano izmiču tlo pod nogama nezaustavljivog, samosvojnog koreografa, jahača oluje čije srce lagano gubi životnu bitku ... kao najveći mogući ulog jednog nestvarnog umetnika koji se u potpunosti predaje anđelu uništenja zarad vlastitih snova i dela koje će ga učiniti besmrtnim ... Joe napokon kolabira ... srce lagano posustaje ... Kadrovi božanstvene Jessice Lang, u izmaglici snova i mlečne fotografije čudesni su kontrast tami koja pritajeno gasi jedan razuzdani život – razapet između krajnosti svetlosti i tame ... Maestralni Fosse nabacuje na filmsko platno živopisne, razigrane boje, poigravajući se prozirnošću i tananošću dve naizgled različite strane iste medalje – Života i Smrti...

 

... Nakon operacije srca, pred očima i životom koji se lagano gasi u neumornom Džou Gideonu otvara se nepregledno, reminiscentno polje pređašnjeg života, dijalog sa bližnjima, prelepim anđelom smrti i samim sobom ... U izmaglici veličanstvenih plesnih kadrova, kabaretske magije neprestanog pokreta i fluktuacija koje samo veličanstvena filmska montaža može da pruži poigravajući se sa našim ograničenim čulima i shvatanjem života kao nepromenjive konstante, obojenih žestokim tonovima božanstveno (samo)ironičnog humora odmotava se zamršeno klupko života ... On odigrava i sam režira, posmatrajući se s one, druge strane, svoju poslednju životnu predstavu ... ležeći na bolničkoj postelji ... samrtnoj postelji ... ostajući veran svojim snovima ... klizeći lagano ka svom prelepom anđelu smrti, praćen ljubavlju i sećanjima bivše žene, ljubavnice i kćeri ... svih onih dragih ljudi koji su mu pomogli da od vlastitog života satka besmrtnu, poslednju predstavu života ...

 

... Dozvoljavao je da ga obožavaju, ali ne i da ga vole. Njegovom uspehu u šoubiznisu ravan je samo neuspeh u privatnom životu. Tu je stvarno zabrljao. Počeo je verovati da je posao, šoubiznis, ljubav, njegov celi život, pa i on sam da je sve to nevažno i glupo. Postao je najbolji igrač do te mere, da nije znao gde igra prestaje, a počinje stvarnost. Kao, tom tipu jedino je smrt bila stvarna, čoveče. Dame i gospodo, dozvolite mi da vam predstavim osrednjeg zabavljača, ne baš dobrotvora, tipa koji nikad nije imao prijatelja. U svom poslednjem nastupu na pozornici života, plješčite mu ako želite, gospodin Joe Gideon...

 

... Sav taj džez ostaje jednim od kreativnih vrhunaca filma kao istinske umetnosti, sna, koji u mnogim svojim segmentima i nadahnutosti nadilazi i sam život ... Bilo je to zlatno doba kinematografije, istinske vere da se snagom ljubavi može sve ... Na neki način vreme poslednjih ljudi čija su duša i srce uspeli da se uzdignu svojom lepotom i kreativnošću iznad banalnosti pohlepe i ispraznosti života kojeg danas svedočimo i svojim nečinjenjem, bez trunke ideje i dostojanstva prihvatamo – bez  istinskog nadahnuća, ljubavi i vere ...