ponedjeljak, 28. prosinca 2020.

Dragan Uzelac | Čudesna poetika Danila Harmsa - 1. dio

 



Često tako
iznenada
budim se u snu

iz sna u san
otvaram već otvorene oči
i u mraku posmatram
mrak kroz mrak

a na vrhu mraka
noć je svanula već pre prvih satelita
i
svemirski mesec
sad jasno osvetljava
svoj položaj
na izmaku XX veka

odozgo
sve ovo
sigurno liči na jednu veliku video igru
i svi liče na sve
i sve liči na svo
i ko-zna-ko zna ko-zna-šta

ali gde sam to ja
u ovom mraku
duboko iza sopstvenih očiju
dalekih kao Jamaica...

       Danil Ivanovič Juvašev (1905 – 1942), poznatiji kao Danil Harms (ruski Даниил Хармс) bio je ruski pesnik, pisac i dramaturg, jedan od najistaknutijih predstavnika avangarde i književnosti apsurda 1920-tih i 1930-tih godina. Pored toga, bio je član literarnog i umetničkog društva OBERIU, autor tekstova u dečjim časopisima i knjigama (što mu je omogućavalo da kako-tako preživi živeći u vreme uspona i strahovlade druga Staljina) . Danil Harms sve je ovo postigao živeći u režimu čija cenzura nije dozvoljavala piscima avangarde da štampaju svoja dela puna opasnih ideja o nekakvim staricama koje ispadaju kroz prozor, ili nekoj Jelisaveti Bam koja je okrivljena i pre suđenja...

Ovaj jeste Ovaj.

Onaj jeste Onaj.

Ovaj nije Onaj.

Ovaj nije ni Ovaj.

Ostalo ili je ovo, ili nije ovo.

Sve ili je ono, ili nije ono.

Šta nije ono ili nije ovo, to nije ovo ili nije onaj.

Što onaj i ovaj, to i sebi samom.

Što sebi samom, onaj je možda onaj, da nije ovaj,

ili ovaj , da nije onaj...

... Legenda kaže da je 17. decembra 1905. u Sankt Petersburgu, Rusija, rođen Daniil Ivanovič Juvašev, svetu poznatiji po pseudonimu Harms.  Smatra se da je mlađani Danil Juvašev postao Danil Harms negde oko 1920 – 1921. godine, kada ga je povuklo loše društvo, te je započeo svoju karijeru književnika opasnog po režim. I dalje nije utvrđeno iz kog je jezika uzeo model za svoje prezime. Neki kažu da ono potiče od engleskog harm (povreda, šteta), a drugi tvrde da ga je skrojio po francuskom charme (šarm) . Neki su otišli toliko daleko s pretpostavkom da Harms aludira na Šerloka Holmsa, junaka detektivskih serijala ser Artura Konana Dojla, koje je, kažu, Danil izuzetno voleo. Bilo kako bilo, pre nego što se odlučio da prezime Harms ozvaniči, ovaj avangardista imao je od detinjstva mnoštvo pseudonima: Horms, Čarms, Haarms, Šardam, Harms-Dardan… Ako imamo u vidu da je Harms bio pobornik revolucije u upotrebi jezika gde bi svako slovo, umesto svake reči, imalo značenje, možemo samo da nagađamo šta li su za njega predstavljale sve ove varijante prezimena...

Jednom je jedan čovek, osećajući glad,
sedeo za stolom i jeo kotlete,

A pored je stajala njegova supruga i neprekidno govorila
o tome da je u kotletima malo svinjetine.

Ali, on je jeo, i jeo, i jeo, i jeo, i jeo, dokle god
nije osetio negde u želucu
smrtonosnu težinu.

Tada, odmahnuvši podmuklu hranu,
zadrhtao je i zaplakao.

U džepu njegov zlatni sat prestao je kucati.

Kosa mu je iznenada posedela, pogled
se smirio.

Uši su mu pale na pod,
kao što u jesen s topola otpadaju žuti
listovi,

I on je naprasno umro.

... Nakon završene realne gimnazije, nastanjuje se kod tetke u Dečjem Selu. Iz tog perioda datiraju i njegovi prvi sačuvani originalni rukopisi i crteži. Slede godine u kojima se mladi Harms intenzivno bavi pisanjem poezije. Svoje radove potpisuje raznim pseudonimima, otkačenim poput njegovih avangardnih, komičnim apsurdom obojenih dela. Nakon završene škole, u jesen 1924. upisuje lenjingradski Elektrotehnikum. Iste godine upoznaje Ester Rusakovu, za koju je obično govorio: ,,Voleo sam je sedam godina. Ona za mene nije bila samo žena koju volim, nego i nešto drugo, što je ulazilo u sve moje misli i dela”. Godine 1925. nastupa s čitanjem vlastite poezije na fakultetu, upoznaje pesnika Vedenskog i podnosi molbu za prijem u Sverusko Udruženje pesnika. Prijemnoj komisiji dostavlja dva sveska svojih pesama...

... Zanima me samo besmislica, samo ono što nema praktično nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena, moral, patetika i hazard - mrski su mi i kao reči i kao osećanja...

MATEMATIČAR I ANDREJ SEMJONOVIČ

Matematičar (izvadivši iz glave kuglu):

Izvadio sam iz glave kuglu.

Izvadio sam iz glave kuglu.

Izvadio sam iz glave kuglu.

Izvadio sam iz glave kuglu.

Andrej Semjonovič:

Stavi je natrag.

Stavi je natrag.

Stavi je natrag.

Stavi je natrag.

Matematičar:

Ne, neću da je stavim!

Ne, neću da je stavim!

Ne, neću da je stavim!

Ne, neću da je stavim!

Andrej Semjonovič:

Pa i ne moraš da je staviš.

Pa i ne moraš da je staviš.

Pa i ne moraš da je staviš.

Matematičar:

Baš i neću da je stavim.

Baš i neću da je stavim.

Baš i neću da je stavim.

Andrej Semjonovič:

E baš lepo.

E baš lepo.

E baš lepo.

Matematičar:

Eto, ja sam pobedio!

Eto, ja sam pobedio!

Eto, ja sam pobedio!

Andrej Semjonovič: Pa pobedio si, i sad se smiri!

Matematičar:

Ne, neću da se smirim!

Ne, neću da se smirim!

Ne, neću da se smirim!

Andrej Semjonovič: Ma iako si matematičar, časna reč, ti si glup.

Matematičar:

Ne, ja sam pametan i mnogo znam!

Ne, ja sam pametan i mnogo znam!

Ne, ja sam pametan i mnogo znam!

Andrej Semjonovič: Mnogo da, ali sve same gluposti.

Matematičar:

Ne, nisu to gluposti!

Ne, nisu to gluposti!

Ne, nisu to gluposti!

Andrej Semjonovič: Dosadilo mi je da se sa tobom prepirem!

Matematičar:

Ne, nije ti dosadilo!

Ne, nije ti dosadilo!

Ne, nije ti dosadilo!

Andrej Semjonovič ljutito odmahuje i odlazi. Matematičar, postojavši jedan trenutak, odlazi, u stopu za Andrejem Semjonovičem.

Zavesa.

Nastavlja se...


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.