ponedjeljak, 7. rujna 2020.

Dragan Uzelac | Džordž Orvel: ‚‚1984.“ - Prvi dio

   
Period koji je usledio po okončanju Drugog svetskog rata, u životu Džordža Orvela obeležili su smrt supruge, nastanak čuvenog eseja ,, Politika i engleski jezik“ i esencijalni roman – ’’Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“. Esej Politika i engleski jezik (1946.) progovara o značaju preciznog i jasnog jezika( uz argument da se nejasno pisanje može zloupotrebiti kao moćno političko sredstvo manipulacije), u kojem Orvel piscima daje šest pravila pisanja:
  1. Nikada nemojte koristiti metaforu, poređenje ili neku drugu stilsku figuru koju ste navikli da srećete po štampi.
  2. Nikada nemojte koristiti dugačke reči tamo gde mogu stajati i kraće.
  3. Ako postoji mogućnost za skraćivanjem reči, uvek je skratite.
  4. Nikada nemojte koristiti pasiv ako možete aktiv.
  5. Nikada nemojte koristiti strane izraze, naučne termine ili žargon ako možete da se setite odgovarajućeg engleskog ekvivalenta iz svakodnevnice.
  6. Bolje prekršiti bilo koje od ovih pravila nego da odvalite neku potpunu glupost.

... Ostrvo Jura na škotskoj obali postalo je tih godina mesto na kojem je nastalo Orvelovo krucijalno remek-delo, antiutopijski i alegorijski politički roman  1984.(1949.), priča o režimu koji održava vlast izvrtanjem istine i prepravljanjem istorije radi vlastitih interesa i ciljeva...
... Nijedno drugo delo ove generacije nije stvorilo toliku žudnju za slobodom toliko iskreno, a gnušanje tiranijom sa tolikom punoćom, kao Orwellova 1984. ...
                                                                                           magazin ,, New York times“, jun, 1949.

... Orvelov naučno-fantastični roman, radnjom smešten u London, opisuje futurističko totalitarističko društvo čiji oligarhijski vlastodršci koriste savremena dostignuća tehnologije i psihologije kako  bi mase držali zaglupljene u pokornosti. Glavni lik romana – Winston Smith, sitni je službenik u Ministarstvu istine zadužen za režimsku propagandu. On vremenom postaje razočaran vlastitim životom i pokušava izvesti pobunu koja završava njegovim hapšenjem i mučenjem...
...
Moj najnoviji roman nije napad na socijalizam, niti na britanske laburiste( koje podupirem), nego razotkrivanje perverzija koje su moguće u centralizovanoj ekonomiji, a koje su već delom uspostavljene u komunizmu i fašizmu...
  
Radnja priče odvija se u Okeaniji, (tačnije u provinciji koja se naziva "Aerodrom jedan", a "nekada se nazivala Engleska") jednoj od tri super-države nastale nakon globalnog rata u kome je dve trećine svetske populacije ljudi zbrisano. Pored Okeanije, tu su i Euroazija i Istazija sa kojima je Okeanija u neprekidnom sukobu, takozvanom večitom ratu, s tim da se zaraćene strane večito menjaju, pa je tako u jednom momentu Okeanija u savezu sa Istazijom i ratuje protiv Euroazije, a već sledećeg trenutka, situacija je obrnuta. Unutar same Okeanije, svu vlast u svojim rukama drži Partija, kojoj pripada 10% od ukupnne populacije Okeanije, na čelu sa Velikim Bratom kao velikim vođom. Vladajuća ideologija na kojoj Partija gradi svoju vlast, naziva se "Inglsoc"(english socialism, eng-soc, ili na srpskom engleski socijalizam), i predstavlja izmišljenu sintezu staljinističkog modela socijalizma i tradicionalnog engleskog konzervativizma. Sama Partija, podeljena je na "Užu Partiju" koju čini oko 5% od ukupnog broja članova, a ostatak članova pripada takozvanoj "Široj Partiji". Državni aparat, sastoji se iz četiri ministarstva, a to su "Ministarstvo Istine", "Ministarstvo Mira", "Ministarstvo Ljubavi", i "Ministarstvo Obilja", čiji nazivi su satirični, i u suštini predstavljaju ekstremne suprotnosti. Društvene klase u Okeaniji, podeljene su u praksi na dve, "vladajuću" koju čini Partija, i "radničku" kojoj pripadaju "proli" (proleteri), mada, može se reći i da postoje tri klase, ukoliko bismo članove "uže partije" posmatrali kao "srednju klasu". Službeni jezik Okeanije se naziva "Novogovor...
...
Priča prati Vinstona Smita, člana Šire Partije koji živi u malom trošnom stanu u Centru Aerodroma jedan ("nekadašnji London"), zaposlenog u Ministarstvu Istine na falsifikovanju istine, i prevođenju tekstova na Novogovor. Kao što su i svi ostali članovi, bilo Šire ili Uže Partije pod konstantnom prismotrom, tako je i Smit pod neprekidnim nadzorom sa telekrana, uređaja koji u isto vreme služi i kao prijemnik, i kao predajnik poruka, a nalazi se na zidu. Vinston tajno vodi dnevnik, što se u Okeaniji kažnjava smrću, kao i većina prestupa, jer u Okeaniji ne postoje sudovi i zakoni, već Partija sudi i kažnjava proizvoljno. U vezi je sa Džulijom, zaposlenom u istom ministarstvu kao i on, članicom Šire Partije, kao i takozvane "Lige protiv seksa", jedne od partijskih sekcija. Njihov odnos, koji je bez odobrenja Partije, takođe je kažnjiv smrću. Vinston nema prijatelje, i uglavnom vreme provodi pišući dnevnik, ili na poslu. Jedini ljudi sa kojima kontaktira su njegove kolege sa posla, prema kojima je naravno, apsolutno nepoverljiv. Takav način života, prekinuće se kada Vinston upozna Džuliju, a "preokret" u njegovom životu nastane kada upozna Obrajena, člana Uže partije koji mu ponudi da se pridruži pokretu otpora pod vodstvom Emanuela Goldštajna, nekadašnjeg člana partije, a danas izmišljenog državnog neprijatelja broj jedan...
...
Nakon kratkog perioda pisanja dnevnika, i ljubavne romanse, Vinstona i Džuliju na prevaru hvata "Policija misli", tajna politička policija u okviru Ministarstva Ljubavi. Odvode ih u podrume Ministarstva Ljubavi, gde ih odvajaju jedno od drugog. Tada, započinje svakodnevna tortura nad Vinstonom Smitom koja za cilj ima da ga potpuno slomi, i kao fizičko biće i kao individuu. Vrhunac toga, predstavlja ispiranje mozga koje nad Vinstonom vrši njegov navodni prijatelj i saveznik Obrajen, koji ga je zapravo od početka pratio, i na kraju predao Policiji Misli. Iako fizički gotovo slomljen, i intelektualno osakaćen, Vinston je uspevao da sebe i svoje mučitelje zavara. Preostao mu je još samo jedan korak do potpune pokornosti, potpunog gubitka samosvesti i individualnosti, gubitka sećanja. Soba 101 je mesto na kome se, prema Obrajenovim rečima nalazi "najstrašnija stvar na svetu". Za Vinstona Smita, to su pacovi koje nije mogao da smisli. Budući da je Vinston, još uvek bio čovek, još uvek se sećao, i gajio je osećanja, voleo je Džuliju, i prezirao Velikog Brata, sada je preostala još samo jedna lekcija. Kako je Obrajen to rekao, morao je da nauči da voli Velikog Brata. U sobi 101, suočio se sa svojim najvećim strahom, i popustio, konačno se slomio, izdao je Džuliju. Ipak, i pored svega kroz šta je prošao, ostala su mu sećanja, maglovita sećanja da je nekada bio čovek. Ovaj finalni momenat, momenat Vinstonovog "preobraćenja", ipak bi mogao da posluži kao primer drugima. Svako ko je dovoljno hrabar da, bez obzira na okolnosti bude ličnost za sebe, i razmišlja slobodno, nikada u potpunosti ne može biti savladan i slomljen. Zaista jaka ličnost, kakvih je na svetu malo, sposobna je da izdrži sve patnje, svaki izazov i svaku kušnju, i da iz toga izađe kao čitava ličnost, sa novim iskustvom... 
...
Nakon što je slomljen, Vinston definitivno prihvatia principe Inglsoc-a, i izlazi iz zatvora. Potom, sreće Džuliju, i shvata, da ju je izdao, kao i da je ona njega izdala. Priča završava sa Vinstonom, koji sada gleda u bilbord Velikog brata, i iako ga je sve do zatvaranja mrzeo, Vinston shvata da se sada "izlečio", i da istinski voli Velikog Brata...
... 

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.