ponedjeljak, 10. kolovoza 2020.

Tanja & Dragan Uzelac | John Lennon: ‚‚Imagine“


Nakon ’’heroja radničke klase“ drogiranog ’’religijom, seksom i TV-om“, godinu dana kasnije, dakle 1971.,  svetlost dana ugledaće Lenonova najpoznatija i najcenjenija post-bitls pesma, još jedan poziv na revoluciju, temeljnu izmenu ,,vrednosti“ posrnulog sveta predrasuda i zabluda...

’’Džon Lenon se nije uklapao u neku od fino određenih kategorija jer on nikada nije predugo ostajao isti Džon Lenon. On je bio lavirint protivrečnosti.

Kao pevač, toliko je mrzeo zvuk sopstvenog glasa da ga je sve više maskirao snimcima. Bio je rokenrol čistunac, ali je s vremenom počeo sebe da smatra avangardnim umetnikom.

Bio je rođeni vođa, ali ga je ponekad bilo veoma lako voditi.“

... Lenon je, naravno, bio duhovit, često veoma duhovit, ciničan, sarkastičan, neko ko se voleo igrati rečima i njihovom višesmislenošću, nesavršenstvom. Godine 1964. Lenon debituje u svetu književnosti – sredinom marta pojavljuje se njegova prva knjiga
In his own write, zbirka kratkih priča i pesama, uvrnutih mladalačkih igara rečima( u stilu Džojsovog brbljanja kako je to lucidno i šeretski sam Džon opisao) koja prikazuje neobičan duhovni svet inteligentnog šereta, visprenog šaljivdžije i poete. Godinu dana kasnije iz štampe izlazi A spaniard in the works, Lenonova druga knjiga. Bio je to 24. jun 1965. . Ipak, pre svega, on je imao svoj stav, svoju drskost, koja je nekako oličavala težnje čitave njegove generacije da se suprotstavi autoritetima. On je umeo i želeo da saopšti neizrecivo. Iako je u istoriji rok muzike bilo glamuroznijih zvezda, čak i u okviru samih Bitlsa, pojava Džona Lenona uhvatila je i definisala duh jednog posebnog, burnog i romantičnog vremena na najupečatljiviji način. John Lennon jedan je od legendi 20. veka.

Od miljenika mase i ikone pop-muzike do pacifiste i mušičavog, kontraverznog umetnika, državnog neprijatelja no.1 Amerike, on je krčio put mnogima posle sebe, bio je pionir i vizionar, buntovan, lucidan, kreativan i beskompromisno hrabar umetnik. Svojim buntovništvom, pesmama, izjavama
(„Beatlesi su veći od Isusa“) i umetničkim projektima često je šokirao svet. Brutalan primer je njegov prvi solo album Two virgins sa Yoko Ono, provokativni muzički avangardni eksperiment (objavljen u isto vreme kad i White album Bitlsa) na čijem omotu se pojavljuje potpuno nag sa Yoko( gurajući još jednom prst u oko Establišmentu, koji ga je negde u to vreme hapsio zbog posedovanja kanabisa u Londonu). Two virgins (1968.), predstavljao je šokantnu, provokativnu,  avangardnu i bizarnu kolekciju zvukova snimljenih tokom prve zajedničke noći sa Joko Ono. Cvrkut ptica, zvuci puštanja gasova u stereo tehnici, usporeni i unazad puštani snimci, kao i mnoštvo drugih koještarija (umetničkih provokacija unutar jednog vremena žestokog bunta, promena i eksperimentisanja sa svešću i savešću pojedinca i društva), činili su ovaj jedinstveni album žestokom reakcijom Lenona na sve moguće iskonstruisane laži, poniženja i pritiske – kako pohlepne i zlobne industrije, tako i društvenih slojeva koji su godinama pre nastojali da slome nezavisni duh mladog umetnika i žestokog, beskompromisnog buntovnika sa razlogom, dubokim razlogom. Lenonova radikalna reakcija bila je više nego bolna i izazovna pilula za Establišment tih godina – već dovoljno uznemiren i uzdrman građanskim protestima, rasnim i antiratnim nemirima jedne uzavrele epohe.

Solo albumi Džona Lenona koji su usledili u narednih godinu dana –
Life with the lions i The Weding album(oba iz 1969.), još su na bizarniji način produbili eksperiment i Lenonovu potragu za novim, avangardnim vidovima izražavanja vlastitih umetničkih i političkih vizija i stavova. Pomenuti albumi donose još nepristupačnije snimke: čujemo čudesnu mešavinu kakofonije, free jazza, besmislenog ponavljanja reči, radio programa i nekoliko minuta tišine! Istovremeno, proces krunjenja slavnog mita o Bitlsima dešavao se pred očima šokirane javnosti pre svega zahvaljujući sve manjem interesovanju Lenona za zajednički rad sa Bitlsima. Pomenuti White album s kraja 1968. bio je gorak primer procesa rastakanja slavnog benda, naročito Lenonova avangardna kreacija nazvana simbolično Revolution 9 koja je bila sve, samo ne deo mita o sladunjavim Bitlsima. Bio je to još jedan od početnih provokativnih projekata ’’probuđenog“ Džona Lenona koji će vremenom šokirati svet. Ne samo da će Lenon biti proglašen glavnim krivcem za raspad jednog čudesnog benda i mita šezdesetih – Bitlsa, nego će vremenom sve više navlačiti na sebe gnev javnosti, političkih struktura i sistema nenaviknutog na tako slobodoumne i beskompromisne, hrabre pojedince koji su svojim postupcima kršili sva pravila i zadirali u svetinje licemernog društva, razotkrivajući pozadinu laži ...
... Ja sam umetnik i ne zezam se. Stvarno želim da me porede sa Šekspirom. Moja konkurencija nije Elvis Presley. Rokenrol je samo medij u kome stvaram...
... ‚‚Pesma“ Revolution no.9 osmominutna proba slušnih, slobodnih asocijacija, zvučni je Lenonov kolaž, avangardni eksperiment nastao iz više delova tokom juna 1968. godine u legendarnim londonskim Abbey road studijima, produciran od strane još jednog Bitls maga – slavnog Džordža Martina, sa Džefom Emerikom kao tehničarem... Bilo je to lenonovsko otkačeno-nadrealno-sarkastično-tmurno viđenje pop muzike, nastalo pod uticajem eksperimentisanja s konkretnom muzikom avangardnih kompozitora Džona Kejdža i Karl Hajnc Štokhauzena...

Bilo je to lenonovsko sarkastično i avangardno ,,razmrdavanje“ učmale malograđanske ‚‚svesti“, menjanje percipiranja nametnute stvarnosti – tzv. ‚‚jedine moguće stvarnosti“, koja je osmišljena u vladajućim krugovima u svrhu umrtvljivanja radnika i običnog sveta u iluzije blagostanja i opšte apatije .... stanja koje je u potpunosti odgovaralo uzdrmanim vlastima u jednom haotičnom vremenu burnih protesta i pokušaja menjanja sveta i svesti ljudi... Bila je to Lenonova sarkastična žaoka i izazov ‚‚elitnim“ i pohlepnim krugovima, učmalim, komercijalizovanim umetničkim krugovima, bio je to njegov iskorak koji će ga u budućnosti odvojiti u potpunosti od sveta Bitlsa i povesti vodama avangarde, ličnog samopreispitivanja i gorčini solo albuma – bolno iskrenih i političkih angažovanih, na momente i radikalizovanih
... ,, Mislio sam da zvukom slikam revoluciju, ali pogrešio sam. Greška je bila u tome što je to bila kontrarevolucija“, objašnjavao je kasnije Lenon jednu od svoje dve ,,revolucije“ koje se pojavljuju na ovom albumu. Oslanjajući se, uobičajeno, na vlastitu intuiciju (svoje najjače kreativno ‚‚oružje“, ono što ga je činilo tako posebnim, kreativnim, maštovitim,originalnim ...), Lenon nam svojom nadrealnom i provokativnom kompozicijom prezentuje nesvesne elememnte svoje neverovatne kreativnosti(istorija rokenrola beleži da je bio autor preko 300 pesama tokom svoje celokupne karijere, stvorivši u tih dvadesetak godina mnoštvo klasika za sva vremena i eksperimentišući pionirski i avangardno oslobađajući prostor i udarajući temelje za mnoge potonje autore i pravce svojim vizionarskim, hrabrim delovanjem unutar rokenrola) i maštovitosti kroz nasumičnu interakciju fragmenata snimaka ( smeštenih unutar graničnog područja između sna i buđenja) i svesno ironičan i sarkastičan omaž klišeima – svoju duhovnu revoluciju i korenitu transformaciju ličnosti(koja kulminira njegovim prvim pravim solo albumom iz 1970. –‚‚ John Lennon – Plastic Ono band“)...

,,Ne prilagođavaj svoj mozak, greška je u stvarnosti“
, bio je čuveni hipi slogan tih godina koji je unutar Revolution no.9 lenonovski transformisan u zvučni kolaž na čudesan način i koji komentariše kvalitet svesnosti jednog uzbudljivog, radikalno buntovnog vremena... Kreativna nasumičnost, oslobađanje uma dotadašnjih okova stvarnosti i nametnutih, krutih normi konzervativizma i prepuštanje slučajnosti bili su posledica, pre svega, tadašnjeg masovnog konzumiranja halucinogena – LSD-a, omogućivši mašti i intuiciji probuđenog Lenona revolt protiv svega onoga što je smatrao zastarelim izvesnostima prethodnih generacija – Lenonov sarkazam i radikalizam samo su dodatno ojačali novu, avangardnu notu njegovog umetničkog izraza. Uticaj Yoko Ono, njegove nove ljubavi bio je više nego značajan i vremenom sve jači na buduće Lenonove projekte, posebno solo albume i singl ploče koji su usledili dok je još formalno bio član Bitlsa(period 1968.-1969.)... Uz avangardni umetnički izraz i radikalizam išli su i njegovo sve snažnije političko angažovanje, koje će ga na kraju odvesti u smrt – postao je previše ozbiljna i neprihvatljiva pokretačka snaga mnogih slobodarskih pokreta, preselivši se početkom sedamdesetih u Ameriku ... Pored aktivnosti u području muzičke umetnosti, Lennon je u kratkom vremenu postao prilično značajan politički aktivista... 

… Rock and roll je večan, jer je jednostavan, u njemu nema ništa suvišno. Njegov ritam prodire kroz sve prepreke. Čitao sam knjigu Elridgea Cleavera - on piše o tome kako su crnci pomogli  belcu da pronađe sebe, spozna svoje telo. Njihova muzika prodrla je u nas zauvek. Već u petnaestoj godini za mene ništa osim rock'n'rolla nije postojalo u ovom životu. Njegova snaga je u nekom posebnom realizmu. Izvrsna prirodna snaga zadivljuje već pri prvom upoznavanju s njom. Jednom rečju, ovo je prava umetnost...
... Svoje stavove na društvo i politiku promovisao je ne samo u pesmama, već i u javnim govorima, intervjuima. Lennon je bio blizak idejama utemeljenim na bratstvu, slobodi i svetskom miru, što je Johna učinilo idolom među hipijima i postavilo muzičara u rang s najistaknutijim javnim ličnostima 1960-1970. Godine 1969. Lennon i Yoko Ono, za vreme medenog meseca u Amsterdamu, najavili su da će dati "intervju u krevetu" za novinare. U okviru tog "intervjua" sve se pokazalo pristojnijim nego što su novinari mislili - Lennon i Ono razgovarali su o idejama mira, sedeći u krevetu u beloj pidžami. Par je održao iste akcije u Torontu i Montrealu. Džon Lenon i Joko Ono snimaju 31.maja u Torontu definitivnu pacifističku himnu Give peace a chance, a potom kao Plastic Ono band učestvuju na rivajvl koncertu posvećenom rok legendama, gde nastaje i live album – Live peace in Toronto. U bendu se našao i gitaristički virtuoz Erik Klepton, dajući svoj pun doprinos kvalitetu svirke i snimaka. Sledeći Lenonov solo poduhvat( Bitlsi su još uvek zvanično postojali, sve do 10. aprila 1970. i izjave Mekartnija da ih napušta) bio je žestoki singl Cold turkey , jeziva i bolna ispovest o heroinskoj zavisnosti... Bio je to 24. oktobar 1969. ... Dva dana nakon pojave kritički intoniranog singla, Lenon iznova šokira britansku javnost – ovaj put je bio u pitanju otvoren politički protest zbog kolonijalnog ratnog angažovanja Britanije u Africi i podrške kraljevstva američkom ratu u Vijetnamu. Džon se odlučuje da uz grubo protestno pismo vrati kraljici orden MBE. Britanija mu to nikad neće oprostiti, optužujući ga dodatno i za raspad Bitlsa koji je usledio par meseci kasnije... U decembru 1969. godine Lennon je organizovao antiratni koncert, "Rat će se završiti ako želite."...
    Njegove pesme su ostavile nezapamćen trag u svetu. Setimo se samo pesme „Imagine“ koja je od sanjarskog pesmuljka o boljem svetu postala himna svih onih koji su ili se bore za neke više ideale. Za sve one koji veruju da kao individue mogu promeniti nešto. On je u svojim pesmama dovodio stihove do apsurda, provlačeći cinizam kroz niti svojih pesama i poigravajući se različitim motivima. Secirao je svakodnevnicu i svoje doživljaje prenosio iskreno i nadahnuto, s neretkim kritikama tadašnjeg društva i politike, često uvijenim u podrugljive parada-pokliče...
                            ... Zamisli da nema raja
                                 lako je ako pokušaš
                                 da nema pakla pod nama
                                 iznad nas samo nebo
                                 zamisli da svi ljudi žive za danas...
    Pesma Zamisli Lenonov je poziv ljudima da snagom srca, uma, duše i pozitivne energije pokušaju stvoriti novi svet, svet bez zla, mržnje, pohlepe, podela i zavisti. Vazdušasto obojena i melodična ,, Imagine“ svojom jednostavnom melodijom, glasom i klavirom osvaja svakog dobronamernog čoveka, spremnog da se zarad opšteg dobra odrekne samoživosti, gramzivosti, mržnje i zavisti i okrene iskrenoj viziji jednog zanesenog sanjara...
                            ... Zamisli da nema država
                                 to nije teško
                                 ničeg zbog čega bi se ubijalo i umiralo
                                 i da nema religija
                                 zamisli sve ljude da žive u miru...
                            ... Zamisli da nema svojine
                                 pitam se da li možeš
                                 da nema potrebe za pohlepom i glađu
                                 bratstvo ljudi
                                 zamisli sve ljude da dele ceo svet...
    Lenon na sledeći način objašnjava viđenje njegova dva najuspešnija solo albuma -  John Lennon/Plastic Ono band i Imagine, kao i uspeh njegove najbitnije, revolucionarne pesme:,, I pesma i ceo album ,, Imagine“ su ista zamisao kao i ,, Working class hero“, ,, Mother“ ili ,, God“. Ali, prva ploča bila je previše stvarna za ljude i niko nije želeo da je kupi. Sada je ,, Imagine“ veliki hit svuda u svetu. Jedna anti-religiozna, anti-nacionalistička, anti-kapitalistička pesma, ali obmotana šećerom. Sada razumem kako treba raditi – poslati svoju poruku sa malo slatkiša“... A onda, u refrenu progovara iz ugla sanjara o nekom drugom, mnogo boljem svetu koji je za njega i njemu slične ljude dobre volje ostao do današnjih dana nedosanjan...
                            ... Možda ćeš reći da sam sanjar
                                 ali, ja nisam jedini
                                 nadam se da ćeš nam se jednog dana pridružiti
                                 i svet će biti kao jedan...
    Nažalost, snovi Džona Lenona, kao i mnogih velikih ljudi pre njega, o nekom boljem i pravednijem svetu, raspršili su se 8. decembra 1980. godine na okrvavljenim pločnicima Njujorka - moćnici i zlotvori sveta ugasili su pucnjima ovozemaljski život jednog velikog čoveka, humaniste, idealiste, sanjara i revolucionara iza kojeg je ostala neprocenjiva muzička zaostavština i misao da sve u stvari zavisi od nas samih, ma koliko to sanjarski i donkihotovski suludo zvučalo...
... Mislim, jedino kada radnici shvate u kakvoj se poziciji nalaze, kada uništimo san kojim su okruženi možemo uništiti kapitalistički eksploatatorski sistem. Radnici misle da žive u divnoj državi u kojoj postoji sloboda govora. Imaju kola i televizore i misle da se život svodi na to. Dopuštaju da im gazde naređuju, da im decu sjebavaju u školama. Oni sanjaju tuđi san, a ne svoj. Treba da shvate da su crnci i Irci pod represijom i da će oni biti sledeći. Tek kada postanu svesni toga, moći će da nešto stvarno promene. Radnici će preuzeti sve. Kao što je Marks rekao: ,, Svakom prema potrebama“. Ne treba tešiti ljude ili učiniti da se osećaju bolje, naprotiv, treba da se osećaju sve gore, da im stalno nabijaš na nos kroz kakva sve poniženja i degradacije prolaze da bi dobili svoju dnevnu nadnicu...
   Sama pesma Imagine je ušla u elitno društvo kao jedna od najboljih pesama svih vremena, a njeni za mnoge provokativni stihovi – pogotovo oni koji govore o nepostojanju religija su izazvali napade pojedinih hrišćana koji su je čak nazivali komunističkom, ateističkom ili satanističkom, ali Lennon im je sve lepo objasnio rekavši kako se tu radi o tome da bi postojao mir u svetu da se ljudi ne prepiru i ne ratuju zbog religije, a ne da je uopšte nema, kao i da su stihovi o nepostojanju raja i pakla govorili da se ljudi ne trebaju brinuti za sutra već misliti na sadašnjost, zbog čega postoji stih: Imagine all the people living for today – Zamislite sve ljude koji žive za danas... Yoko Ono je rekla da je tekst Imagine predstavljao ’’sve ono u što je John verovao - da smo svi jedna zemlja, jedan svet, jedno čovečanstvo. On je želeo to svima poručiti.“
... Da bi uspeo moraš biti đubre, i to je jednostavno činjenica… Naše društvo vode poremećeni ljudi za poremećene ciljeve. Čini mi se da nas vode manijaci za manijakalne ciljeve i čini mi se da me mogu skloniti pod izgovorom mog ludila jer to govorim. A to je upravo ono što je u vezi s tim najluđe…Verujem u Boga, ali ne verujem da je on jedno biće, dugobradi starac na nebu. Verujem da je ono što ljudi nazivaju Bogom u svima nama. Verujem kako su Isus, Muhamed, Buda i svi ostali bili potpuno u pravu. Pogrešili su samo ljudi koji su prevodili i tumačili njihove poruke… Ako neko misli da su ljubav i mir klišei koji su zaostali iz 60-ih godina, to je njegov problem. Ljubav i mir su večni.



Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.