ponedjeljak, 29. lipnja 2020.

Dragan Uzelac | Wim Wenders: Paris, Texas


      Paris, Texas (1984) predstavlja jedinstvenu dramu nemačkog reditelja Wima Wendersa ( prema scenariju L.M. Kit Carsona i Sama Sheparda), snimljenu u U.S.A.. Glavne uloge tumačili su Harry Dean Stanton, Dean Stockwell i Nastassja Kinski, briljantnu fotografiju potpisuje Roby Muller, dok se vanvremenskom muzičkom podlogom pozabavio legendarni Ry Cooder...

... Hteo sam napraviti daleko složeniji film, jer sam u početku imao nameru voziti se po celoj Americi. Imao sam na umu odlazak na Aljasku, zatim Srednji zapad i preko Kalifornije, a zatim dole do Teksasa. Planirao sam pravu cik-cak rutu po celoj Americi. Ali moj scenarista Sam Shepard uverio me da to ne radim. Rekao je:‚‚Ne zamaraj se svim tim cikcakanjem. Možeš pronaći celu Ameriku u jednoj državi - Teksas“.  Tada nisam toliko dobro poznavao Teksas, ali verovao sam Samu. Putovao sam oko Teksasa nekoliko meseci i morao sam se s njim složiti. Sve što sam želeo imati u svom filmu bilo je onde u Teksasu - Amerika u minijaturnom izdanju... objašnjavao je kasnije Wim Wenders.
    Izgubljen u izmaglici amnezije, depresije i krize identiteta, Travis Henderson( Hari Din Stanton) luta nepreglednim prostranstvima pustinjskog Teksasa u pokušaju da obnovi vezu sa bratom Waltom Hendersonom( Dean Stockwell) i sedmogodišnjim sinom(Hunter Carson), u potrazi za bivšom suprugom Jane Henderson( Nastassja Kinski)... Smatran mrtvim četiri godine, pojavljuje se u pustinji na meksičkoj granici, umoran od života i delimično bez pamćenja. Nakon što ostaje bez vode i gotovo kolabira, naleće u jednoj od zabiti( u potrazi za vodom) na izvesnog lekara koji obaveštava njegovog brata gde ga je i u kakvom stanju pronašao...  Dean Stockwell, njegov brat Walt, leti iz Los Angelesa u južni Teksas i vozi ga natrag, izvodeći Travisa iz gotovo katatoničkog, neverbalnog stanja dok ga putovanje izvodi iz pustinje i vraća porodici, posebno sinu ( Hunter Carson) kojeg je ostavio za sobom pre, već pomenute, četiri godine... Wenders i Shepard preferiraju rezervni dijalog koji sugeriše više nego što objašnjava, dopuštajući da predstave popunjavaju praznine, a slike uokviruju dramu. Dugogodišnji Wendersov suradnik Robby Muller snima pustinje i autoceste američkog jugozapada s poštovanjem prema prvobitnoj lepoti i velikom, naoko beskrajnom krajoliku. Stanton izgleda isklesan iz istog kamenja i peska na vetru kad izlazi iz pustinje, a Muller i Wenders ga polako omekšaju i humanizuju,  pripremajući ga za povratak porodici i povratak u društvo. Nastassja Kinski je Jane, mlada supruga i majka koju su jedne večeri videli u kućnim filmovima koje Walt prikazuje Travisu i njegovom sinu. Takva je slika sretne porodice zarobljena u toplim, mutnim super 8 snimkama postala Travisov sveti gral: on mora popraviti slomljenu porodicu, koju je kako kasnije doznajemo sam i uništio...

... Hari Din Stanton u svojoj naizgled čudnoj misiji nalik je na propovednika koji luta prašnjavom pustinjom američkog bespuća u potrazi za novim životnim smislom u svetu bez duše, iskrene ljubavi, svetu otuđenosti gde su ljudi usamljeni i u gomili i unutar nečega što je preostalo od nekadašnjeg temelja normalnog života, nekadašnjeg porodičnog života. Samoizolujući se od spoljašnjeg sveta i kažnjavajući sebe na taj način za sve dotadašnje životne promašaje, neprilagođen i ekscentričan, on kreće u višegodišnju potragu za izgubljenom ljubavlju i ponovnim pronalaženjem smisla svom bivšem porodičnom životu... Ono što je izuzetno značajno u vezi s filmom Paris, Texas jeste njegovo suptilno ispitivanje univerzalne tuge koju ljudi osećaju kada stvari prošlosti konačno izblede, i to isto ljudsko odbijanje da se stvari puste da nastave dalje svojim prirodnim, sudbinskim tokom... Jedan od najistaknutijih kinematografskih trenutaka u filmu je kada Wenders radnju filma pretvara u zaplet. Travisovo pamćenje testira se kada gleda na snimku filma Super 8 detalje iz svoje porodične prošlosti sa ženom i sinom... Zahvaćen amnezijom, Travis ponovno otkriva svoju ljubav prema Jane deo po deo. Ova dirljiva, sentimentalna scena ostala je klasičan filmski biser zbog svog bezvremenog prikaza ljudskih (o)sećanja...

...Paris, Texas je film sa onom vrstom strasti i spremnosti eksperimentisanja koji su bili češći pre 15 godina nego sada. Ima više zajedničkog sa filmovima kao što su ’’Pet lakih komada“,’’Easy rider“ ili ’’ Ponoćni kauboj“ nego sa nekim video igricama koje su pobednici na bioskopskim blagajnama 80-ih godina. To je istinit, dubok i briljantan film, reči su kritičara tih godina...

     Dirljiv, hipnotički zanosan, vibrirajući zvuk slajd-gitare Rej Kudera uvodi nas u duge, kontemplativne kadrove američke divljine, nepreglednih prostranstava veličanstvene prirode američkog Juga, američkog Teksasa. Niotkud, pojavljuje se čovek, izgubljen, sićušan, beznačajan i zbunjen, i iz dna veličanstvenog kadra kreće  neodređeno da luta i nestaje u dubini mizanscena... Pročišćenim, sofisticiranim filmskim izrazom otvara se metaforična  životna priča o čoveku i njegovim lutanjima, traženju, iskušenjima, nesmotrenostima, zaboravu i pronalaženju... Izgubljen identitet, razoren brak i dečiji snovi, lutanje i povratak domu, napokon pronađenoj iskrenoj emociji... Pariz, Teksas lagano izgara svojim senzibilnim, unutrašnjim emotivnim plamenom, traje unutar svoje veličanstvene vizuelne, hipnotičke magije, dugačak gotovo tri sata... Gledaoci prvi deo dijaloga čuju tek nakon prvih pola sata. Ovaj osobeni i neuobičajeni element filma( koji uglavnom većinski nastoje da privuku pažnju gledaoca svojom dinamikom upravo u tih ključnih tridesetak minuta) , da je drugačije uokviren, mogao je propasti da ga Wenders nije upotrebio s suptilnom umetničkom namerom da stvori tragičan osećaj melanholije kod gledaoca i na taj način ga uvuče u priču. To čini kroz duge kadrove likova koji hodaju po neplodnoj pustoši, vozeći se ulicama opranim vodom ili gledajući u vlastiti odraz u ogledalu cestovnog motela. U ovim trenucima tišine, direktor fotografije Robby Muller postiže osećaj nostalgije kroz tapiseriju čudesno senzornih slika. Paleta boja je prigušena, posuta svetlim, vodom opranim nijansama kako bi se likovi istakli u širokim, impresivnim fotografijama. Uz pomoć Robyja Mullera, Wenders stvara predivan i živopisan cestovni film na kojem su uvek prisutne boje crvena, plava i zelena. Neki kažu da su osnovne boje filma crvena, bela i plava , što je prikaz američke zastave i američkog sna.U početnom sledu, srušeni i izgubljeni Travis ističe se među prostranom bež pustinjom, sa svojom jarko crvenom bejzbol kapom... 
... Pariz, Texas veličanstven je u svojoj jedinstvenoj, magičnoj, samosvesnoj tišini i misteriji. Neverovatno je kako je tišina sjajan lik u ovom nadahnutom filmu, koja se koristi za stvaranje napetosti i veliku alegoriju na velike prazne prostore, poput pustinje i horizonta - upravo tako se lik Travisa oseća iznutra, a takođe to je ono što ga privlači. Jedan od razloga zašto želi otići u grad Pariz u Teksasu je taj što je tamo kupio veliki komad prazne zemlje. Na neki način, horizont je nešto što Travis neprestano juri, kao da nikad ne može ostati na jednom mestu. Ovo je film koji se čini najdubljim kada govori o apsolutno najmanje, privilegovanoj ikonografiji nad psihologijom. Gledajući svet sve vreme filma kroz vetrobransko staklo, unazad, retrospektivno i na osoben način samosvesno i introvertno, zadržava se na autocestama, obilaznicama, velikim kanjonima, benzinskim stanicama, panoima, treperavim neonskim natpisima, deonicama usamljene pustinje, telefonskim kabinama i divovskim skulpturama dinosaurusa u Cabazonu u Kaliforniji. Krajolik se potom preusmerava( rediteljskom i snimateljskom magijom jedinstvenog umetničkog dvojca Wenders-Muller) iz sušnih prostranstava ruralnog Teksasa u brda Los Angelesa do stakla i čelika Houstona. Čak i kada su likovi unutra, skloni su da budu okrenuti prema prozorima, pozdravljajući zamišljenim, snenim pogledima ogromna prostranstva prošlosti iza sebe...
...Neverovatna je stvar u vezi sa filmovima da, iako se naizgled bave vidljivim svetom, oni neke nevidljive stvari mogu učiniti vidljivim. Filmovi mogu nadići naše živote, mogu pokazati nešto izvan vidljivog sveta, nešto što smo zaboravili ili navikli da više ne gledamo. Filmovi nam, prikazujući određeno vreme, zaista mogu pružiti ideju o večnosti.

... Pred zamišljenim gledaocem se usporenim protokom vremena otvara veličanstvena priča Sema Šeparda, pretvorena u vizuelno remek delo sedme umetnosti, magična slika izbledele i beživotne teksaške pustinje unutar koje luta godinama izgubljeni čovek u potrazi za svojim pređašnjim životom, porodicom, ljubavlju i svim onim sponama koji život u metaforičnim, pustinjskim predelima naših života čine jedinim mogućim i podnošljivim... Predivna fotografija Robija Milera, naglašena montažom i dugim, melanholičnim, usporenim kadrovima, uz izvrsnu bottleneck blues muzičku podlogu velemajstora gitare - Rej Kudera, koji svojim  klizajućim blue notama oživljava autentične predele američkih nepreglednih prostranstava, i glumačku, vizuelnu harizmu zagonetne Nastasje Kinski koja naprosto pleni lepotom, jedinstvenom ženskom tajnovitošću i senzualnošću, čine ovaj briljantni Wendersov film moćnom metaforom o životu, traganju, emocijama i večno krugu unutar koga se sve odigrava i ponavlja... Pariz, Texas (ime koje izaziva sukob i kontrast između Evrope i Amerike) je film o putovanjima, drama pomirenja i iskupljenja, moderna zapadnjačka i emocionalna odiseja epske jednostavnosti i emocionalnog integriteta postavljena protiv Amerike - i mitske ( zadivljujući vidici u teksaškoj pograničnoj pustinji jednako su iskonski poput pejzaža Johna Forda, Monument Valley) i moderne (od usamljenih mostova uz cestu i neonskih totema do pogleda prema Los Angelesu s porodične kuće na brdu)… Pariz, Texas kroz plodonosnu saradnju evropskog reditelja, klasika nemačkog Novog filmskog talasa, Wima Wendesa i američkog autora, scenariste Sama Sheparda obnavlja elemente klasičnog holivudskog i evropskog umetničkog filma...

... Pustinje su moji omiljeni pejzaži, zato što su one poput praznog platna. Mnogo je lakše zamisliti filmske junake u pustinji nego u nekom drugom pejzažu koji je već određen različitim elementima. Pustinja je potpuno prazna, tako da je ostavljeno vašoj mašti da dopuni ono što nedostaje. Naravno, pustinje i gradovi imaju mnogo toga zajedničkog. U velikom gradu možete da budete usamljeniji nego u pustinji. U pustim predelima ima neka vrsta neprekidnog horizonta, horizont se pomera na neki čudan način sa vama gde god da idete, tako da nikada ne možete da ga dosegnete. To je poput nekog večitog izazova da se krećete, idete dalje i tragate za onim što se skriva iza praznog horizonta...

    Meditativna muzička podloga, u kombinaciji s impresivnom fotografijom koja se sastoji od kontrasta prašnjavog, narandžastog tla( nepreglednih brisanih prostora američke mistike) i prozirno-plave romantike neba, učinili su Wendersovo remek -delo fantastičnom i nezaboravnom vizuelnom predstavom, maestralnim filmskim ostvarenjem za sva vremena... Paris, Texas antologijski je road-movie maestra Wendersa, pravi umetnički film,  senzibilni portret predela izbledelog od sunca, obojenog melanholičnim tonovima besmrtnog bluesa... Paris, Texas ostaje film posvećen sanjarima, veličanstveno delo Vima Vendersa koje iskreno i otvoreno progovara moćnim slikama i muzikom o čovekovoj samoći, patnji, žrtvovanju, praštanju, nadanju i, napokon, o najvećem blagu sveta ... o ljubavi...

... Na neki način, ja sam u isto vreme staromodni filmadžija koji gleda u nebo i traži povoljan trenutak da okrene ručicu kamere, ali i nezasiti video manijak čija kamera ne prestaje da radi, jer kada ona stane, prestaće da postoji i svet na koji je usmeren njen objektiv.

    Gledati filmove Wima Wendersa, znači uživati u poeziji vizuelnog, prefinjenog, tananog... Znači prepuštati se totalnoj filmskoj magiji, čistom jeziku, jeziku pokretnih slika bez nepotrebnih primesa koji misli i reči transponuje u čisti umetnički doživljaj... Transponuje vaše snove u večnost trenutka gde prestaje zaborav, zaborav ukroćen svetlošću objektiva. 


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.