ponedjeljak, 22. lipnja 2020.

Dragan Uzelac | ‚‚About A Girl“ ... Kurt Cobain, the Beatles


ABOUT A GIRL ... tajna veza Kurta Kobejna sa Bitlsima...
   
Postoji li neka tajna, prećutna veza između Nirvane i Bitlsa? Postoji li neka vrsta neizrecive božanske lepote muzike i poezije, stiha i hipersenzibilne duše (koja mnogo suptilnije i dublje oseća od drugih) koja je stvorila neke od besmrtnih pesama koje su obeležile dve burne decenije – šezdesete i devedesete, dve naizgled dijametralno različite epohe i autorske ličnosti poput onih Džona Lenona i Kurta Kobejna? Koja je to tanana umetnička nit, ono tankoćutno, lirsko, poetsko-muzikalno nadahnuće koje spaja bisere moderne pop muzike poput recimo lennonovskih In my life ili Don’t let me down sa cobainovskom blagoironičnim biserom About a girl?

...
Kao veliki ljubitelj rokenrola, alternativnog viđenja sveta i života – slobodnog, kreativnog i neukalupljenog duhom konformizma i malograđanštine oduvek sam voleo Bitlse i Nirvanu, oduvek sam voleo dva neverovatno kreativna i smela čoveka kao glavne autorske ličnosti ovih kultnih bendova – njihove vanvremenske pesme, njihove tanane senzibilitete koji su se kretali između krajnosti nihilističnog bunta protiv svega i romantičarske nežnosti unutar savršenih pop melodija, prezentovanih stilski tako različito, a opet, na neki način veoma blisko i slično ... Ovo je setna reminiscencija o jednoj lepršavoj, tako dirljivoj i emotivnoj pop pesmi koja otelotvoruje duh jedne muzike – rokenrola i na neki čudan način povezuje dve epohe, dva benda i dva ključna autora rokenrola ... Ovo je moje zaneseno sećanje na pesmu benda Nirvana sa njihovog debi albuma(Bleach) iz davne 1989.- About a girl i besmrtni duh rokenrola koji se upravo sažima u njoj, sublimirajući sve ono veličanstveno čime je rokenrol obojio svet umetnosti, pre svega poetike i muzike ...
...
Šta je to što bi moglo da spaja ova dva naizgled nespojiva i strašno različita benda, stilski i vremenski nepomirljivo razdvojena i u mnogo čemu drugačija? Poslušajmo šta o tome misle članovi benda Kristali: Kada je krenula Nirvana i ceo taj fazon, mi smo sedeli i pravili pesme za ploču. Onda smo uzeli Nevermind, skinuli celu ploču i provalili da je Kobejn skinuo sve one postavke koje su Bitlsi imali u svojim pesmama. I harmonske i melodijske i aranžmanske. On generalno ništa novo nije izmislio. Njemu je samo tehnika snimanja gitara i bubnja, koja je u međuvremenu užasno napredovala, omogućila da realizuje svoj bes, što se tiče dinamike. To je ono: sad malo pumpamo, pa ćemo onda dronge-dronge, malo da spustimo. Ali harmonije, pesme, akordi, to su savršene Bitls melodije samo što su malo rogobatnije, sa većim pomakom. Ali te pesme su užasno melodične. Da su u molovima bile bi čist pop. Ovako, isprljane durovima, iste te pesme postaju andergraund. To je kao pomak koji su Bitlsi imali na Badi Holija.  ’’Love me do“  je klasična Badi Holi pesma, s tim što su je oni uradili na neki svoj način, u nekom svom senzibilitetu koji njih i čini u stvari grupom. Kao što Nirvanu danas, u odnosu na ono pre, grupom čini to što je Kobejn uneredio ono što su Bitlsi uradili... U stvari se ništa ne menja, osim što napreduje tehnika. Melodije ostaju iste, ti ih samo prepravljaš...
...
Bitlsi devedesetih, isprljani durovima, izronivši iz subverzivnih i mračnih katakombi andergraunda Amerike osamdesetih prosvetlili su svet rokenrola nizom besmrtnih numera, bisera za sva vremena... Nirvana je na svom uzburkanom talasu grandža, dala idealno – tipski izraz generacije koja je, estetiku muzičkog izraza i poezije razbijenog smisla, paradoksalno pretvorila u smisleni umetnički izraz, feeling i vibe. Svemu tome, harizma Kurta Kobejna, koja i danas ne prestaje, dala je poseban lični pečat, koji se i dalje oseća kao izraz življenja sopstvene umetnosti, sa gorkim ukusom samodestrukcije, koja bol i otuđenost odrastanja na kraju 20. veka transportuje u večnost…

Bio je to krik jedne generacije, koja se pobunila protiv kulture konzumerizma i zaglupljivanja. Sa svojim distorziranim gitarskim zvukom, ubitačnim snažnim bubnjevima i cvilećim glasom vokala, “Grunge” je bio poslednja muzička revolucija našeg doba. Revolucija jede svoju decu, to znamo. Ni Kurt Cobain od toga nije mogao pobeći, sve da je i hteo…
...
Pesma About a girl bila je, pre svih, jedna tako čudesno melodična, emotivna, nežna i na suptilan način ironična numera Kurta Kobejna...  About a girl, magično bitlsovski lepršava, ljubavlju obojena, perfektna kombinacija andergraund beskompromisnosti i pop rok melodičnosti u E molu – predstavljala je smrtonosnu pop-rok kombinaciju koju će Kobejn dovesti do savršenstva, ujedinivši pankersku ogoljenost i melodični pop klasicizam... Svojom lepršavošću i melodičnošću bila je naizgled anomalija na debitantskom Nirvaninom andergraund albumu Bleach, obojenom ogoljenom, žestokom energijom američkog alternativnog rok zvuka, ali, na drugi način, ova pesma duboko uronjena u rok tradiciju( legenda kaže da je nastala u momentu Kurtove inspiracije, nakon preslušavanja američkog izdanja The Beatles albuma Meet the Beatles)bila je putokaz ka budućim Nirvaninim klasičnim pop rok numerama tipa Polly ... ili bilo koje druge bitlsovski melodične Kobejnove pesme ... Po sopstvenom priznanju Kurta Kobejna prvi muzički uticaj na njega bila je muzika "Bitlsa". ‘’ Tetke su mi davale ploče Bitlsa koje sam slušao u nedogled." , izjavio je 1993. godine(priča se da mu je omiljena pesma Bitlsa bila ‘’Hey Jude”)… 

Kurt Kobejn je bio posvećeni i beskompromisni pionir alternativnog roka. Njegovo interesovanje za muziku počelo je kada mu je Buzz Osborne iz Cobainove omiljene grupe The Melvins posudio kasetu sa punk rock sastavima. Uvek je govorio o svojim muzičkim uzorima i pridavao više pažnje sastavima koji su uticali na njega nego na muziku koju je on sam stvarao. Često je isticao uticaj sastava The Pixies i govorio kako je "Smells Like Teen Spirit" slična njihovom zvuku… Raniji i važniji muzički uticaj na Cobaina imali su Beatlesi. Cobain se divio Johnu Lennonu kojeg je nazivao svojim idolom. Jednom prilikom je rekao kako je napisao pesmu ‘’About a Girl" nakon tri sata slušanja Beatlesa. Velik uticaj na njega imali su punk rock i hardcore punk sastavi i često je naglašavao kako su sastavi Black Flag i Sex Pistols zaslužni za njegov umetnički stil. Osim navedenih sastava velik uticaj na muziku Nirvane imali su i sastavi iz sedamdesetih poput Black Sabbatha, Led Zeppelina, Queena i Kissa. U ranijim danima Nirvane često su svirali obrade pesama tih sastava. Najčešće Led Zeppelinove ‘’Immigrant Song", ‘’Dazed and Confused" i ‘’Heartbreaker" te su napravili studijsku obradu pesme Kissa ‘’Do You Love Me"… 

Prepun kontrasta i kao čovek i kao stvaraoc i kao predvodnik jedne izgubljene generacije koja nikad na pravi način nije uspela da dođe do punog izražaja i ostvari mnoge od svojih snova, pojavivši se početkom devedesetih – u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, vremenu tako prelomno bolnom kada su se mnoge nade i ideali istrošili i zdrobili u cinizam ... vremenu koje je filozof Žil Lipovecki imenovao kao ’’Doba praznine“ , Kurt Kobejn je uspeo da uhvati duh vremena i transponuje ga u nešto tako bolno iskreno, u umetnički izraz koji je svojom unutrašnjom lepotom i tragikom odavno već nadišao trenutak u kojem je nastao, nastavljajući da emituje svoje moćne poruke kroz vreme... Nesvesno, bili su to prapočeci grandža( grunge, pokret u rok muzici proistekao iz Nirvanine andergraund kuhinje, pod uticajem pank roka , krajem osamdesetih, kasnije jedan od najbitnijih pokreta devedesetih, kao i u rokenrolu uopšte, gledano istorijski – Pearl Jam, Soundgarden... neki su od sledbenika i vodećih bendova), mutantnog oblika pank roka koji će postati svetski trend i muzika još jedne izgubljene tzv. generacije X( generacije rođene između 1967.-1974. godine)...
...
Naše pesme imaju klasični pop standard: strofa, refren, strofa, refren, solo, loš solo... Sve u svemu mi zvučimo kao da Black flag i Black sabbath zlostavljaju The Bay city rollers i The Knack... 
 ...
Ideali lepršavih, buntovnih i romantičarskih šezdesetih bili su već odavno potrošeni i pretvoreni u sopstvenu parodiju - materijalistički japijevski apsurd, pank pokret koji je nakon toga digao glas protiv opšteg mrtvila, bezidejnosti i komercijalizacije svega, pre svega istrošenosti nekadašnjeg, buntovnog, sirovog i bazičnog rokenrola takođe je pretvoren u mejnstrim, upakovan u proizvod kao i svi buntovni pokret pre njega( mada je, transformisan u alternativnu muziku osamdesetih još uvek ulivao nadu u bolje sutra i čuvenu, nama blisku ’’svetlu budućnost“) dok je Kurt Kobejn kao umetnik i predvodnik ’’generacije X“ izranjao iz mraka andergraunda osamdesetih(obojenog pre svega bendom Sonic Youth) i pokušavao da svojom muzikom i stavom udahne novu nadu i svetlost u posustala jedra rokenrola ... i kao muzike i kao društvenog pokreta... Njegova revolucija trajala je znatno kraće nego ona Bitlsa iz šezdesetih ... i završila se mnogo tragičnije, pre svega po njega samog, upalog u svet licemerja i laži, mašineriju za uništavanje svega kreativnog i ljudskog preostalog od nekadašnjeg obećavajućeg pokreta ... Pesma About a girl bila je neobični anđeoski lik nadahnuća, melodičnosti i unutrašnje lepote unutar mraka jedne bezdušne ere uronjene u tamu koristoljublja i odsustva bilo kakve nade u bolje sutra... Kurt Kobejn, kao i čitava jedna sjebana generacija trebala je samo jednu tako običnu ljudsku stvar – iskrenog prijatelja koji Vas može saslušati i razumeti, iskrenog prijatelja i iskrenu emociju koja nam svima tako nedostaje u ovo šugavo, licemerno vreme koristoljublja i lažnih sloboda – bez lepote, melodičnosti, nekadašnjeg bitlsovskog romantičarskog šarma ... ili možda samo iluzije koja prati čoveka kroz čitavu njegovu ovozemaljsku egzistenciju da je ’’nekad“ sve bilo mnogo lepše, romantičnije, obojeno duhom empatije, lepršavosti, kreativnosti i iskrene vere u slobodu, svetlost na kraju ovozemaljskog tunela oivičenog jezom smrti ... konačnog kraja svih pravih vrednosti...

Trebam ležernog prijatelja
Trebam, onoga koji će me poslušati
Mislim da se ti uklapaš u taj opis
Mislim, a ti nemaš pojma o tom.

Iskoristiti ću to
Dok me ostavljaš samog
Ali ne mogu te vidjeti svaku noć
Slobodnu

Pristajem

Stojim u tvom redu
Nadam se da imaš vremena
I ja biram tvoj broj
Održavam sastanke s tobom

Iskoristiti ću to
Dok me ostavljaš samog
Ali ne mogu te vidjeti svaku noć
Slobodnu

Trebam ležernog prijatelja
Trebam, onoga koji će me poslušati
Mislim da se ti uklapaš u taj opis
Mislim, a ti nemaš pojma o tom.

Iskoristiti ću to
Dok me ostavljaš samog
Ali ne mogu te vidjeti svaku noć
Ne, ne mogu te vidjeti svaku noć
Slobodnu

Pristajem... 

… Kurt Kobejn je ovu pesmu napisao za njegovu bivšu devojku - Tracy Marander( nakon njene primedbe da joj nije posvetio nijednu pesmu), kod koje je stanovao neko vreme nakon srednjoškolskih dana(nakon majčinog ultimatuma da nađe posao ili ode iz kuće, Kobejn je neko vreme lutao naokolo tražeći se i sve više se okrećući muzici i svojoj underground misiji). Kako je Trejsi stalno radila (često i noću), on bi u to vreme pisao pesme jer mu je bilo dosadno bez nje, odnosno, produktivno je iskorištavao vreme dok nje nema… Stih koji kaže : ‘’Pristajem”(‘’I do") zapravo bi se doslovno mogao prevesti kao "uzimam" (ženidba, pristajanje na brak sa devojkom). Sećanja o životu Kurta Kobejna krajem osamdesetih govore nam da je on tada vodio neuredan i lenj, razbarušen život otpadnika od sistema, boemski, andergraund život momka posvećenog rokenrolu( u punom smislu tog pojma i poimanja života, tako simbolično i dirljivo opisan u legendarnoj numeri Something in the way) i njegova tadašnja devojka – Tracy Marander( na koju se odnosi pesma) mu je često prigovarala zbog toga i pretila mu da će ga ostaviti. Kurt ovde govori da pristaje na njene uslove samo da ga ne ostavi. Takođe, Kurt možda tu misli i da pristaje na to što on nije njezin "centar sveta" i što ne može biti stalno samo s njim kao što bi on to želeo. Već u sledećem stihu se može videti da ona očito ima puno obaveza i da nema mnogo vremena za njega…

I need an easy friend
I do, with an ear to lend
I don't think you fit this shoe
I do, won't you have a clue
I'll take advantage while
You hang me out to dry
But I can't see you every night
Free
I'm standing in your line
I do hope you have the time
I do pick a number too
I do keep a date with you
I'll take advantage while
You hang me out to dry
But I can't see you every night
Free
I need an easy friend
I do whip her in to land
I… 

About a girl bila je tako neuklopiva  i atipična Kobejnova pesma, naročito u vreme kad je trebala da se pojavi na Nirvaninom debi albumu, u alternativnom okruženju beskompromisnih, žestokih pesama andergraund etikete Sub pop-a … Svoju neodlučnost i dvoumljenje oko same pesme i njenog objavljivanja na debi albumu Nirvane Kurt Kobejn izrazio je na sledeći način, objašnjavajući svoje viđenje u intervjuu za časopis Rolling stone :
 “Even to put ‘’About a Girl” on ‘’Bleach” was a risk. I was heavily into pop, i really liked R.E.M., and i was into all kinds of old ‘60s stuff. But there was a lot of pressure within that social scene, the underground — like the kind of thing you get in high school. And to put a jangly R.E.M. type of pop song on a grunge record, in that scene, was risky.”

… Na svu sreću About a girl, bitlsovski Kobejnov biser( obojen ljubavlju prema duhu šezdesetih i savršenom pop zvuku umetnika Majkla Stajpa iz kultnog benda R.E.M. - Kobejnovom savremeniku i umetniku sa kojim je čak planirao zajednički rad u budućnosti, nakon  potencijalnog raskida sa Nirvanom uslovljenog teretom slave i rasprodajom ideala u svetu kojem duhom nikako nije pripadao) ugledao je svetlost dana krajem 1989. na debi albumu Nirvane, da bi četiri godine kasnije, na ispostaviće se opraštajnom, veličanstvenom nastupu Nirvane u okviru ‘’MTV unplugged” serijala, novembra 1993., u Njujorku, zasijala svojom punom, unutrašnjom blistavošću jedinstvenog pop-rok klasika za sva vremena, ostajući Kobejnovim sjajnim dijamantom koji će večno obasjavati njegov nebeski put, krčeći put kroz tamu ovozemaljske tragike koja ga je sputavala na njegovom putu ka večnosti i Olimpu onih retkih, umetnika čiji sjaj nikad ne bledi i obično se kasno uoči tek nakon njihovog odlaska u neku novu ravan postojanja … 

… About a girl ostaje jednom od mojih najdražih rokenrol pesama, deo generacijskog koda svih nas iz šezdeset i neke koji smo odrasli u duhu decenije u kojoj smo rođeni, a potom, ranih devedesetih doneli plodove vlastitih snova koji su se na čudestan način isprepleli sa magijom prošlosti … About a girl ostaje savršenstvom, spojem moje dve najveće ljubavi – lennonovskim duhom rokenrola šezdesetih koji me inicirao u ranom detinjstvu i odredio mi životni put i cobainovskom čudesnom zvučnom magijom devedesetih, generacijskim kodom natopljenim melodičnošću punom osobene gorčine( i nade svakog od nas da će u haosu današnjeg života naći ‘’nekog ko će ga poslušati”) autodestruktivnom dozom ironično-sarkastičnog odgovora nasleđenog duha rokenrola kao odgovora na licemerje vremena i društva koje se pretvorilo u mašineriju za uklanjanje svih onih koji misle drugačije, koji misle svojom glavom – koji uopšte misle o bilo čemu i još uvek umeju da osećaju transponujući snagu iskrene emocije u poneku pesmu ili stih …

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.