utorak, 21. travnja 2020.

Dragan Uzelac | Paul Signac … impresivna svetlosna rapsodija


Paul Victor Jules Signac (Pariz, 11.novembar 1863.–Pariz, 15.avgust 1935.) je bio francuski postimpresionistički slikar koji je, radeći sa Georgesom Seuratom razvio stil poentilizam (francuski slikar Žorž Sera ( 1859.- 1891.) nanosio je boju u tačkicama tako da su se one vizuelnom slikarskom magijom mešale u oku posmatrača. Nova slikarska tehnika nanošenja čiste komplementarne i kontrasne boje tačkanjem i sitnim potezima četkice nazvana je poentilizam (points-tačkice). Cilj je bio postizanje svetlosnih vibracija. Gledane iz daljine, boje su se mešale zahvaljujući nesavršenosti oka posmatrača i stvarale naglašen osećaj treperavosti, svetlucavosti, životne razigranosti pejzaža koje je Sinjak tako moćno nanosio na paletu života ploveći mnogim morima sveta - nestvarnim lepotama Mediterana, pre svih... Kao začetnik pravca, Žorža Sera značajno je uticao na Sinjaka)...


...  Žorž Sera, Pol Sinjak, Maksimilijen Lis i jos nekoliko drugih umetnika se udružuju 1884. s namerom da odu dalje od impresionizma(impresionizam je kao stil i pravac bio izazvan nekolicinom činilaca. Pre svega, umetnost renesanse je do tog vremena iscrpila sve svoje mogućnosti izražavanja i nije mogla više da ponudi ništa novo tj. da odgovori duhu novog vremena koji je vapio za promenom i novim izrazom. Zatim, nakon pojave fotografije, umetnička dela više nisu mogla da se takmiče u preciznosti slike sa novim tehnološkim čudom i počela su da prave zaokret ka mnoštvu novih umetničkih ,, izama“. U isto vreme nauka spektralnom analizom raščlanjuje svetlost na sastavne elemente tj. boje – od infra crvene do ultra ljubičaste, različitih talasnih dužina ( bela i crna prestaju da budu boje). Koristeći se pomoću principa poznavanja boja spektra umetnici su došli do zaključka da se bolje mogu izraziti pomoću boja nego pomoću neboja crne i bele. Šest boja spektra mogu se svesti na tri osnovne boje.Oni su primenili u umetnosti naučno saznanje po kojem boje nisu ništa drugo nego rezultat razlaganja bele(sunčeve) svetlosti Impresionizam polazi od etape u kojoj se traže motivi koji su bogati svetlosnim efektima. Impresioniste ne zanima predmet sam po sebi, već svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta. njih zanima svetlost koja obavija predmet. Kod njih se i senka smatra svetlom. U svakom slučaju impresionizam je bio lagani uvod u modernističku ,, revoluciju“, pomak u odnosu na tradiciju i vizija nekog sasvim drugačijeg sveta, makar na umetničkom, ,, svetlosnom“ planu lepote i duhovnosti), da stvore naučnu bazu za vizuelni i operativni slikarski proces. Njihovoj nameri se suprotstavljaju Mone i Renoar, tako nastaje razlika izmedju romantičnog i naučnog impresionizma. Termin neoimpresionizam je prvi put upotrebio francuski likovni kritičar Feliks Feneon 1886. godine. Neoimpresionisti uvode poentilističku tehniku, koja se sastoji od deljenja tonova na njihove sastavne delove, tj. na male mrlje čistih boja koje su postavljene jedne pored drugih, tako da u oku posmatrača stvaraju jedinstveni ton… Četiri osnove na kojima se zasnivala neoimpresionistička teorija definisane su u jednom neompresionističkom manifestu: ’’Deliti, to znači obezbediti sva preimućstva svetlosti, kolorita i harmonije: optičkim mešanjem čistih pigmenata; razdvajanjem različitih elemenata kao što su: lokalna boja, boja osvetljenja, njihove reakcije; ravnotežom ovih elemenata i njihovom proporcijom; izborom poteza odmerenog prema dimenziji slike.“

… Rođen u Parizu, Signac je s 18 godina odustao od studija arhitekture i odlučio postati slikar nakon što je prisustvovao izložbi Monetovih dela. Pol Sinjak napustio je život kao mladi arhitektonski student i počeo putovati Evropom. Imajući naklonost otvorenom okeanu, Signac se uputio u plovidbu raznim lučkim gradovima Sredozemlja, posebno onima Francuske. Poznat po svojim sjajnim krajolicima i pejzažima Antiba, Marseillea, Bresta i St. Tropeza, Signac je koristio brze i izražajne poteze boje kako bi evocirao lepotu i bezvremenost luka koje je posetio… Signacovi omiljeni motivi bili su mediteranski krajolici, koji obično uključuju more i brodove, koje je on jako voleo. 
U velikim delima odavao je počast cenjenom Seuratu. Ljudske figure koje se prilično retko pojavljuju na Signacovim slikama integrisane su u formalni okvir kako bi se zalagala za apstraktno univerzalno načelo života poput Zlatnog doba. Paul Signac nije bio važan samo kao vodeći i rečiti eksponent neoimpresionizma i u teoriji i u praksi. Također je vršio snažan uticaj na sledeće generacije umetnika. Jedan od prvih koji su promovisali Henrija Matissea i Andréa Deraina, Signac je prokrčio put ka fovizmu. Njegova formalno apstraktna pointilistička tehnika takođe je bila osnova za tendencije rastvaranja i predmeta i prostora u 20. stoleću, tačnije kubizam… Godine 1884. pomogao je u osnivanju Salon des independants (Salon nezavisnh umetnika) gde upoznaje Moneta i Seurata. S potonjim će razviti postimpresionističku tehniku poentilizma, koja će ubrzo postati osnovica neoimpresionizma… Postao je poznat po svojim predivnim akvarelima i sposobnosti da uhvati mediteransko sunce u mnoštvima svojih fascinantnih mena i različitim pastelnim bojama, uključujući ružičastu, nebesko plavu, limeno zelenilo i ljubičastu boju dočara sve ono što oku običnog posmatrača ili netalentovanog slikara izmiče... Njegovi potezi kista bili su nestvarna kombinacija granitne čvrstine i retko nadahnute lakoće nanošenja boja u razigranosti svetlucavog blještavila i mnoštva kontrasta koji poniru u dubine čula stvarajući neobična vizuelna i duhovna iskustva, neuhvatljiva i bezgranična, svaki put sa novom mogućnošću viđenja i tumačenja… Eksperimentisao je i sa mešanim medijima, često kombinirajući crteže olovkom i mastilom sa svojim akvarelom. Do 1908. Signac je bio predsednik Société des Artistes Indépendants (Društva nezavisnih umetnika) koji je najavljivao avangardna dela koja su postala temelj nekoliko revolucionarnih umetničkih pokreta 20. stoleća. Njihov moto je glasio: Sans Jurio ni refupense (Nema žirija, nema nagrade)…
… Na Signaca, koji je bio i inteligentan i obrazovan, snažno su uticale moderne teorije o optikama i bojama, kao i rad impresionista koji su bili najsavremeniji u umetničkoj inovaciji kad je bio tinejdžer i mladić u pariskom boemskom kvartu Montmartre. Signacov se stil bitno promenio kada je ugradio tehnike i teorije neoimpresionizma (poznate i pod nazivom "divizionizam" i "pointilizam") koje je razvijao u saradnji s Georgesom Seuratom. Brzi, raznoliki udarci njegova impresionističkog stila, namenjeni prenošenju uticaja svetlosti na predmete, transformisali su se u male, otprilike kvadratne tačke neo-impresionizma. Signac, Seurat i njihove kolege neoimpresionisti započeli su proces modernizma razbijanja osnovnih komponenti slike, na neki način, odvajanjem boje od opisanih predmeta - važan korak prema daljnjoj apstrakciji kasnijih umetnika… Sinjak je voleo jedriti i počeo je putovati 1892., plovivši malim brodom do gotovo svih luka Francuske, do Holandije i oko Sredozemlja do Konstantinopolja, bazirajući se na brodu u St. Tropezu, kojeg je "otkrio". Iz svojih različitih luka Sinjak je vratio živopisne, šarene akvarele, skicirane brzo iz prirode. Iz tih je skica naslikao velika studijska platna koja su pomno obrađena u malim kvadratima boje mozaika, sasvim drugačijim od sitnih raznobojnih tačkica koje je Seurat prethodno koristio… Mnoge Signacove slike francuske su obale. Svakog leta odlazio je iz glavnog grada, da bi boravio na jugu Francuske u selu Collioure ili u St. Tropezu, gde je kupio kuću i pozvao svoje prijatelje. U martu 1889. posetio je Vincenta van Gogha u Arlesu. Sledeće je godine otišao na kraće putovanje Italijom, gdje je posetio Đenovu, Firencu i Napulj…

…  Osim uljanih slika i akvarela, stvarao je litografije eksperimentišući svojim osobenim poetičnim izrazom, razigranom rapsodijom svetlosti i boja, svetlucavim odrazima stvarnosti njegovih putovanja morima pretvarajući ih u nestvarne impresije, odraze stvarnosti koji su svojom unutrašnjom lepotom nadilazili samu zbilju … Bile su to moćne refleksije, uhvaćene Sinjakovim čudesnim pokretima kista razbarušenim poput uzburkanih talasa mora kojima je plovio, energijom duhovnih putovanja koja su isijavala nadmoćnu lepotu prirode uhvaćene energičnošću pokreta, slapovima svetlucavih tonova, slikarskih nota koje su tvorile bezvremenu simfoniju života … Gledati slike Pola Sinjaka ugođaj je ravan dodiru vanvremenog u čoveku … rasplinutosti u razigranom, nadahnutom plesu kista koji prosto klizi talasima koji izviru iz nestvarne lepote jarkih tonova, kontrastima svetlosti i tame, udaljenim polovima krajnosti koji se susreću u bezvremenosti lepote umetničkog dodira …. Kontrastima toplih i hladnih tonova koji se prepliću u stalnom pokretu večne svetlosti koja magično mami posmatrača, pleše na rubovima njegovih nadraženih čula koja hipnotički poniru u dubine crteža

 … Uranjanje u bit Sinjakove umetnosti jednako je osećaju slatkastog ukusa kreativnih sokova nadahnuća koji struje krvotokom čoveka u momentima stvaralaštva … trajnim i dubokim ožiljcima na duši koji nam ostaju kao tragovi iskustva, svemu onome što najdublje proživljavamo na našem jedinom, ovozemaljskom putu ka duhovnoj vertikali božanskoj … Tragovi kista duboko se urezuju u naše platno duhovnosti na kome se tka priča zvana život, nikad u potpunosti dorečena i objašnjiva, a opet tako neirecivo lepa kada sve suvišno utihne … to je upravo onaj osećaj koji sam doživeo ploveći morima Sinjakove likovnosti, ono neizrecivo a tako impresivno – refleksija večnosti u jednom nestvarnom trenutku razigranog spektra boja koje progovaraju svojom tišinom, simbolikom, balansom između mekoće tona i jarke oštrine svetlosti koja se moćno reflektuje sa površine mora života kojima je plovila jedna neponovljiva, hipersenzibilna umetnička duša Pola Sinjaka – ka svojoj konačnoj odrednici samospoznaje unutar lepote koja ostaje neimenovljivom…

Neoimpresionizam je zadržao tehniku svojih prethodnika, ali je prilikom primene iste koristio precizno plasiranje tačkica umetsto pomalo intuitivnog prikaza same impresije, koja ostaje osnovica u oba pravca. Signac je na svojim akvarelima ovu tehniku koristio mnogo slobodnije od Seurata. Nakon 1886, Signac je redovno izlagao u Salon des independants, a kao pomorac je proputovao evropske obale, koje je prikazao na svojim platnima. U kasnijim godinama je slikao prikaze iz francuskih gradova… 

"Umeće kolorističara na neki način ima elemente matematike i muzike."

… Iako je najpoznatiji po svojim slikama i dobro razvijenim pripremnim skicama, Signac je bio i inovator u svom opsežnom eksperimentisanju s različitim medijima, od tehnika štampanja poput litografije i graviranja do akvarela i olovke, uključujući slikovite skice za slike proizvedene u sitnim tačkicama. Bez obzira na medij, on je uporno stvarao forme ne oslanjajući se na liniju, što je svim njegovim radovima nametalo stalan nivo apstrakcije. To je iskaz o vizuelnoj realnosti , koja nije postojani, površinski izgled prirodnih objekata, nego neprekidna metamorfoza svetlosti i senke . Tu je sve onako kako zapravo vidimo - ne utvrđena, apsolutna perspektivna iluzija unutar ograničenog okvira slike, već scena koja se stalno menja, uhvaćena pogledom koji se stalno kreće. Ovo je bila reakcija protiv statičnosti, kao i ozbiljnosti, ranijeg pejzaža. Još je značajnije što su umetnici poput Sinjaka počeli, polusvesno, da potvrđuju identitet slike kao objekta stvorenog po sopstvenom pravu sa sopstvenom strukturom i zakonima , koji su različiti od svojstava koje bi ona mogla imati kao iluzija ili kao imitacija sveta prirode. Signacovo obožavanje naturalizma, posebno u književnosti, o čemu svedoči i njegovo virtuelno idoliziranje Emila Zole, na neki se način odražava i na njegovu umetnost. Konkretno, njegov naglasak na mehanici optike i proučavanje teorije boja smestili su ga u naraštaje umetnika koji su pronašli puteve za inovacije stvarajući svojevrsni naučni pristup estetici… Poznata i kao "melange optique" ("optička smesa"), metod koji su koristili Signac, Seurat i drugi neo-impresionisti uključivao je postavljanje tačkica čiste boje odvojeno na platno i omogućavala oku da meša boju, što se dogodilo kada bi se posmatrač odmaknuo bar nekoliko stopa od slike. Kako bela ili beličasta boja platna obično nije bila prikrivena, obično je bila sastavni deo postupka, stvarajući svojevrsni svetlucavi efekt. S neo-impresionizmom, napisao je Signac, "... odvojeni elementi biće rekonstruisani u sjajno obojene svetlosti”… 

… Izuzev umetničkog, Signac se bavio i teorijskim radom te je napisao mnoge knjige o slikarstvu, među kojima je i studija D'Eugène Delacroix au néo-impressionnisme iz 1899. godine. Godine 1892. oženio se Berthom Roblès u Parizu. Tokom 1913. napustio je suprugu i ostavio joj deo svojih nekretnina te se smestio s ljubavnicom Jeanne Selmersheim-Desgrange, koja će mu roditi kći Ginette. S Roblèsovom je do kraja života ostao prijatelj. Godine 1927. priznao je Ginette kao svoju zakonitu kći. 

    Pol Sinjak umro je 1935. godine u Parizu od posledica sepse. Kremiran je tri dana nakon smrti i pokopan na groblju Piere Lachaise… Njegova besmrtna duša nastavila je da plovi beskrajima mora jednog više nego originalnog stvaralaštva, duhovnosti tako jedinstvene i retke unutar sveta vizuelne umetnosti … večno razigrane, svetlucave, titrajuće, živahnije nego ikad i uvek spremne da u oku svakog novog posmatrača izazove novu impresivnu svetlosnu rapsodiju, refleksiju duha koji kroz bit Sinjakove likovne poetike komunicira sa neuhvatljivim duhom bezvremenosti, filigranskim tkanjem koje iznova nadahnjuje i nudi radosti vizuelne inspirativnosti i kreativnosti … Magija izraza kojim je u svoja kreativna likovna jedra udahnuo nedokučivost vizuelne razigranosti i večni sjaj raznovrsnosti tumačenja ostaju neizbrisivim tragom unutar sveta likovnosti… lepote koja nadilazi prolaznost jednog trošnog sveta…



Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.