utorak, 7. travnja 2020.

Dragan Uzelac | Noam Chomsky - Duhovna revolucija



... Kolumbova putovanja otvorila su novi put evropskom osvajanju zapadne hemisfere, s groznim posledicama za domorodačko stanovništvo, a ubrzo potom Africi su donela jedno od najtamnijih epizoda u istoriji. Vasko da Gama otvorio je put kojim je u Afriku i Aziju stigla ’’divlja evropska nepravda“...Takođe, 1492. godine hrišćanski osvajači proširili su svoju varvarsku moć na najnapredniju i najtolerantniju civilizaciju u Evropi, mavarsku Španiju, primoravajući Jevreje da beže ili da prihvate civilizacijske tekovine Inkvizicije, a usledilo je ogromno etničko čišćenje muslimanske populacije(Mavara) i uništavanje bogate riznice klasične nauke koje su ovi razvijali i čuvali... Od Amerike do Jugoistočne Azije stanovništvo je bilo zapanjeno divljaštvom Evropljana i ’’u istoj meri šokirano totalno destruktivnim besom evropskog načina ratovanja“. Žrtve nisu bile nimalo pacifistička društva, ali evropsko divljaštvo bilo je nešto novo, ne samo u tehnološkom smislu, nego i u duhovnom...


... Današnji jaz između Severa i Juga – bogatih razvijenih društava i ostatka sveta – uglavnom je nastao globalnim osvajanjem. Stručnjaci i nauka počinju da prepoznaju činjenice koje je imperijalna arogantnost skrivala. Oni otkrivaju da je u vreme dolaska Evropljana, i mnogo ranije, zapadna hemisfera bila dom nekih od najnaprednijih civilizacija na svetu. Arheolozi počinju da veruju da se u istočnoj Boliviji, najsiromašnijoj državi u Južnoj Americi, razvijalo bogato, sofisticirano i kompleksno društvo s populacijom od oko milion ljudi... Do 1491. godine, u peruanskim Andima Inke su stvorile najveće carstvo na svetu, veće po obimu od kineskog, ruskog, osmanskog i drugih carstava, mnogo mnogo veće od bilo koje evropske države sa istaknutim umetničkim, poljoprivrednim i drugim dostignućima...

... Američke korporacije preuzele su Haiti tako što su raspustile skupštinu pomoću američkih marinaca, a posle odbijanja američkog zahteva da prihvati ustav koji su napisale SAD i koji je odobravao ove ’’progresivne“ mere“. Kako je Stejt department objasnio, Haićani su bili ’’inferiorni ljudi“ i ’’bilo je očigledno da je, ako bi naša okupacije donela korist Haitiju i ubrzala njegov dalji napredak, neophodno da strani kapital dođe na Haiti“...


Navedeni citati, odlomci iz eseja i predavanja profesora Noama Čomskog bili su deo materije koja me je pre nekih dvadesetak godina( u mladalačkom dobu i uzavreloj Srbiji devedesetih) snažno inicirala u mojoj ranoj ’’ revolucionarno –šetačkoj“ fazi i naterala da se zapitam – da li je baš sve onako kako nam se sistemski objašnjava i nameće, ili... šta se krije u pozadini lažnih osmeha i sveta kao tragikomične farse bogatih i nezasitih? Knjiga znamenitog američkog filozofa, lingviste i autora nekih od ključnih dela savremene istorije - Godina 501. konkvista se nastavlja bila je prva koja mi je ponudila odgovore na neke od ključnih životnih nedoumica i pitanja... Nije bilo razloga za sumnju, a još manje za radost i likovanje nad surovo istinitim saznanjima koje je Čomski veoma iscrpno potkrepljivao nizom dokaza sa lica mesta i iz osvajačkog i licemernog centra sveta – moderne Amerike, sjedinjene u jedinstvenom zlu, lažima, pohlepi i bezdušnosti...

... Sjedinjene Države su, pretpostavljamo, jedina država koja je osnovana kao ’’mlado carstvo“, po rečima oca nacije. Pošto su se oslobodili engleske vlasti, Džordž Vašington shvatio je da će ’’ postepeno širenje naših naseobina sigurno uticati na divljake da se povuku poput vukova, jer su i jedni i drugi zveri, mada različitog izgleda“. ’’Moramo podstaći(urođenike) da napuste naše teritorije i da se povuku u beskrajne regije Zapada“ – trebalo je da ih ’’ podstaknemo“ da nas kasnije napuste i odu u raj. Teritorije su postale ’’naše“ po pravu osvajanja, čemu su ’’uođenici“ redovno učeni...

... Kontrolisanje Latinske Amerike bilo je među prvim ciljevima spoljne politike SAD i ostalo je centralni, delimično zbog resursa i tržišta, ali i zbog širih ideoloških razloga. Da SAD nisu uspele da kontrolišu Latinsku Ameriku, ne bi mogle da očekuju ’’ostvarenje uspešnog poretka bilo gde u svetu“, zaključio je Niksonov Nacionalni savet bezbednosti 1971. godine, dok su razmatrali najbitniji cilj: razaranje čileanske demokratije... Bila je to pretnja uspešne socijalističke države u Čileu, koja bi mogla da pruži model drugim nacijama... Danas, borba naroda u Latinskoj Americi predstavlja pravo obećanje koje služi kao inspiracija drugima širom sveta, u potrazi za globalizacijom u formi koja bi trebala da bude težnja svih časnih ljudi u svetu...


Noam Čomski (rođen 7. decembra 1928. u Filadelfuji, SAD) jedan je od vodećih američkih i svetskih lingvista, filozofa, pisaca, profesora univerziteta (Masačusets) i disidenata(jedan od onih koji su na listi ozloglašene CIA-e). Pored činjenice da predstavlja jednog od najuticajnijih kritičkih mislilaca današnjice, Čomski je još od vremena kritike Vijetnamskog rata postao širom sveta priznat kritičar politike i medija(SAD, pre svih). Sebe opisuje kao socijalistu i simpatizera anarhosindikalizma( član je organizacije Industrijski radnici sveta) ...

... Popularna kultura ima snažne mehanizme kojima ljude uspešno instrumentalizuje i modeluje po meri moćnih interesa. Ispiranje mozga ne samo mladoj generaciji, već i onima koji imaju šta da pamte, uveliko je izvedeno…

... Danas je jedino važno koliko se bogatstva sliva u džepove bankara. Kako žive obični ljudi više nikoga ne zanima ... Svako ko ima otvorene oči zna da je kriminal ’’Wall streeta“ i finansijskih institucija uopšte prouzrokovao veliku štetu ljudima SAD i svetu. To je pokrenulo začarani krug, koji je koncentrisao ogromna bogatstva a time i političku moć u vrlo malom delu stanovništva, s udelom od 1%, dok ostatak jedva preživljava u nesigurnoj egzistenciji...


... Kritičan prema američkom kapitalističkom sistemu Čomski sebe vidi kao slobodnog socijalistu koji saoseća sa anarhosindikalizmom i kritički se suprotstavlja lenjinističkoj, unesrećiteljskoj grani socijalizma. On čvrsto veruje u ideal visoko organizovanog društva, zasnovanog na demokratskoj kontroli zajednica i radnih mesta. Za sadašnji američki ekonomski sistem Čomski tvrdi: ’’Ovaj sistem je apsolutno disfunkcionalan. Raspoloživi resursi se ne koriste onako kako bi trebalo, a ekonomija nije osmišljena kako bi se zadovoljile ljudske potrebe. Sve što se događa nije došlo naglo, kao tornado, nego kao rezultat namerne politike, koju vodi poslednjih nekoliko generacija. To je politika koju će sigurno dovesti do urušavanja američke i drugih ekonomija i koja će pogoditi ogromnu većinu stanovništva“.

... Neki od karakterističnih pogleda na savremeni svet ovog vrsnog, kritički intoniranog intelektualca, mogu se definisati na sledeći način:

  1. Moć je uvek nelegitimna osim ako se dokaže da je legitimna.
  2. Vlast koja stavlja neke iznad drugih je nezakonita.
  3. Ne postoji velika razlika između robovanja i izdavanja sebe vlasniku( ’’ ropstvo nadnice“).
  4. Oni što rade u fabrikama trebalo bi i da njima upravljaju.
  5. Spoljna politika SAD ima dvostruke standarde, što dovodi do kršenja ljudskih prava širom sveta.
  6. Masovni mediji SAD služe kao deo propagande Vlade SAD i korporacija...
... Intelektualci moraju podsticati rad za opše dobro u celom svetu. Izazov budućnosti nije samo ograničiti se na puko posmatranje događaja. Potrebno je uništiti strukture onih institucija koje funkcionišu na način da pogoduju onima što razmišljaju: SVE SAMO ZA NAS, A NIŠTA DRUGIMA!...

... Po mišljenu Noama Čomskog, deset je glavnih načina kojima svaka vlast manipuliše i vlada ljudima širom sveta ...

PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

ODLAGANJE

Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA

Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

VELIČANJE GLUPOSTI

Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

ZLOUPOTREBA ZNANJA

Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

... Oštrom oku, savesti, svesti i peru Noama Čomskog nije promaklo ništa ili niko. Svojim brojnim kritičkim, filozofskim i esejističkim opusom – pomenimo samo kultna ostvarenja poput: Jedanaesti septembar, Godina 501. – konkvista se nastavlja, Profit iznad ljudi, Kobno trojstvo, Nužne iluzije, Hegemonija ili opstanak..., ukazao je na suštinu prevare, licemerja i zla koji se u današnjem svetu prikazuju i nameću kao ’’blagodeti demokratije“, šireći se silom i demagogijom poput šumskog požara ili nekadašnje kamijevske kuge obolelim svetom gde je sve više onih koji imaju sve i previše( i koji vladaju) i onih koji bukvalno nemaju ništa( i koji svesno ili nesvesno pristaju na ulogu robova i topovskog mesa prilikom ’’uvođenja demokratije“ tomahavcima i dolarima)...

… Pre 40 godina je neoliberalizam, kojeg su vodili Ronald Regan i Margaret Tačer, napao svet. I to je imalo učinka. Akutna koncentracija bogatstva u privatnim rukama pratila je gubitak moći u opštoj populaciji. Ljudi su sve manje zastupljeni i vode nesigurne živote sa sve lošijim poslovima. Rezultat je mešavina besa, straha i eskapizma. Više se ne veruje ni u same činjenice. Neki to nazivaju populizmom, ali u stvarnosti to je diskreditacija institucija. Razočaranje institucionalnim strukturama dovelo je do tačke u kojoj ljudi više ne veruju činjenicama. Ako nikome ne verujete, zašto biste verovali činjenicama? Ako niko ne čini ništa za mene, zašto bih verovao bilo kome? Pogledajte televiziju i naslovne strane novina. Ne postoji ništa osim Tramp, Tramp, Tramp. Mediji su naseli na Trampovu strategiju. Svakog dana on im baca po jednu laž da bi se našao pod reflektorima i bio u centru pažnje. U međuvremenu, divlja frakcija republikanaca razvija svoju politiku krajnje desnice, režući radnička prava i napuštajući borbu protiv klimatskih promena, a to nas može dokrajčiti. On je velika opasnost. Svesno i namerno je oslobodio talase rasizma, ksenofobije i seksizma koji su bili latentni, ali koje niko pre njega nije legitimizovao…

… Neoliberalizam postoji, ali samo za siromašne. Slobodno tržište važi samo za njih. To je istorija kapitalizma. Velike korporacije započele su klasnu borbu, one su autentični marksisti, ali s obrnutim vrednostima. Principi slobodnog tržišta odlično se primenjuju na siromašne, ali vrlo bogati su zaštićeni. Velike energetske industrije primaju subvencije od nekoliko stotina miliona dolara, finansijske institucije dobijaju masivnu pomoć nakon što propadnu. Svi oni žive na sigurnom: oni se smatraju prevelikima da bi mogli pasti i moraju biti spaseni ako imaju problema. Na kraju, porezi služe za subvencionisanje tih entiteta i s njima bogatih i moćnih. Onda se stanovništvu kaže da je država problem i smanjuje se njeno područje delovanja. I šta se događa? Prostor države je okupiran privatnom moći, a tiranija velikih entiteta raste. Čak bi i Orvel bio zadivljen. Živimo u fikciji da je tržište divno jer nam govore da se ono sastoji od informisanih potrošača koji donose racionalne odluke. Ali samo upalite televizor i pogledajte reklame: nastoje li one da obaveste potrošača koji će onda donositi racionalne odluke? Ili ga samo zavode? Razmislite, na primer, o reklamama za kola. Nude li one podatke o njihovim karakteristikama? Prikazuju li izveštaje nezavisnih eksperata? To bi stvorilo informisane potrošače sposobne za donošenje racionalnih odluka. Umesto toga, ono što vidimo je leteći automobil kojeg vozi poznati glumac. Kompanije ne žele slobodna već zatvorena tržišta. Inače bi se srušili…


... Šta reći za sam kraj o svetu u kojem deklarativno nikad nije bilo više milosrdnih hrišćana i pravde, a nikad manje istinskog, plodonosnog hrišćanstva i saosećanja među ljudima... O svetu u kojem neznatna manjina u ime ’’viših, nebeskih ciljeva“ satire i ponižava ogromnu većinu? Nemam ništa protiv alanfordovske tragikomične ideje ’’da je bolje cijeli život biti u izobilju, nego jedan dan u bijedi“ , ali... Vizija Noama Čomskog, jednog od retkih angažovanih i savesnih intelektualaca postradalog bezbožnog sveta, o demontiranju sistema i uništenju strukture institucija koje seju zlo među ljudima čini se jedino opravdanom i delotvornom, ukoliko ljudski rod već uveliko nije zakasnio sa osvešćivanjem i sprovođenjem barem jedne od mnogih jevanđeljskih zamisli koje nude dobro i pravdu za sve... Mada, da bi nikla nova biljka ili novi svet, seme prethodno treba da se poseje i umre... Profit ili ljudi – odlučićemo sami ...

… Verovatni kraj jedne epohe ove civilizacije nagovešten je u novom izveštaju, inače konzervativnog monitora, Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC). Izveštaj u zaključku kaže da sve veća emisija gasova staklene bašte u narednim decenijama povećava rizik od „jakog, rasprostranjenog i nepovratnog uticaja na ljude i ekosisteme“. Svet se bliži trenutku kada će gubitak velikog dela ledenog pokrivača na Grenlandu biti nezaustavljiv. Uz topljenje leda na Antarktiku, to bi moglo podići nivo mora i potopiti velike gradove i ravnice u priobalju…

…Period civilizacije poklapa se sa geološkom Holocenskom epohom, koja je započela pre više od 11.000 godina. Prethodna, pleistocenska epoha trajala je 2,5 miliona godina. Naučnici sada sugerišu da je nova epoha, Antropocen, počela još pre oko 250 godina, kao razdoblje u kojem ljudska aktivnost dramatično utiče na prirodu. Jedan od indeksa ljudskog uticaja na prirodu jeste izumiranje biljnih i životinjskih vrsta. Procenjuje se da je trenutno taj indeks na otprilike istom nivou kao pre 65 miliona godina, kada je Zemlju pogodio asteroid. To je pretpostavljeni uzrok kraja ere dinosaurusa, što je otvorilo prostor za množenje malih sisara i konačno savremenih ljudi. Danas su ljudi taj asteroid koji osuđuje život na izumiranje.Izveštaj IPCC potvrđuje da bi „ogromna većina“ poznatih rezervi goriva morala da ostane pod zemljom, kako bi se otklonio rizik za buduće generacije. U međuvremenu, velike energetske korporacije ne kriju da im je cilj eksploatacija postojećih i otkrivanje novih rezervi goriva.Dan uoči predstavljanja ovog izveštaja, New York Times je objavio vest da ogromne zalihe žita sa američkog Srednjeg zapada trunu, jer vozovi umesto njih transportuju proizvode naftnog buma Severne Dakote namenjenih Aziji i Evropi…

… Jedna od posledica antropogenog globalnog zagrevanja jeste otapanje u područjima stalnog leda, tzv. permafrosta. Studija objavljena u časopisu Science upozorava da bi „čak i mali porast temperature mogao dovesti do otapanja permafrosta, što preti da izazove oslobađanje ogromnih količina gasova staklene bašte zarobljenih u ledu“, sa mogućim „fatalnim posledicama“ po globalnu klimu. Arundati Roj navodi da je „najadekvatnija metafora za ludilo našeg doba“ glečer Siačen, najviše bojno polje na svetu, gde se međusobno ubijaju indijski i pakistanski vojnici. Glečer se topi i otkriva „gomile artiljerijskih čaura, prazne kanistere za gorivo, pijuke za led, stare čizme, šatore i svo ostalo zamislivo đubre koje za sobom ostavljaju hiljade zaraćenih ljudskih bića“ u besmislenom sukobu. Dok se glečer otapa, Indiji i Pakistanu preti neopisiva katastrofa.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.