utorak, 24. ožujka 2020.

Dragan Uzelac | Antoine Saint de EXUPERY: ’’Mali princ“



… Čovek je pomalo usamljen u pustinji... - Usamljen je i među ljudima – dobaci zmija…

Veličanstvena Egziperijeva priča o neobičnom dečaku sa neke daleke planete, asteroida B612, savremena je bajka o suštinskim vrednostima čoveka koje nas povezuju, oplemenjuju i čine samosvesnima, humanim stvorenjima, bajka o prijateljstvu, usamljenosti, pravoj ljubavi , odgovornosti i duboko sagledanom smislu ljudskih delatnosti i međuljudskih odnosa, odnosa prema prirodi i životinjama, vanvremensko je delo univerzalne, duboko humanističke i altruističke poruke o mogućnostima lepote, pravih vrednosti, empatije i čovekoljublja. Mali princ je poniranje u najdublje tajne ljudske duše i srca, sve ono Isusovo, plemenito i onostrano, iz nekog drugog carstva koje nije od ovog sveta, ono najplemenitije u čoveku koje se može pronaći samo kod onih retkih, drugačijih, koji su uprkos svom zlu i izazovima ovog sveta čitav svoj život ostali i sačuvali dete u srcu. Priča govori o ljudskoj pohlepi i težnji za moći. Ništa drugo nije bitno ljudima koji žive svako na svojoj planeti osim moći i toga da deluju zaposleno i važno. Važna im je spoljašnost, poza, lažni sjaj i forma. Oni su izgubili glavni smisao života koji je ljubav. Mali princ je knjiga u kojoj se na slikovit i originalan način govori o potrebi čoveka za bliskošću, prijateljstvom i ljubavlju, svemu onome čega u današnjem svetu nema … svetu samoljublja, licemerja, lažnog sjaja i bolesne želje za posedovanjem i vlašću nad drugima… Mali princ je preko ljubavi koju je osećao prema ruži spoznao šta je ljubav i koliko ona znači. Trud koji uložimo za nekoga, odgovornost koju osećamo, to je ljubav. I Mali princ je na kraju to i spoznao. A kada je to sve spoznao znao je da sada može umreti jer će se tako vratiti svojoj ruži. Sve to vrlo je važno u današnje vreme lažnog blještavila kada su bitni samo vlastito samozadovoljstvo i lažni sjaj…


… Odrasli vole brojeve… Kada im kažeš da si stekao novog prijatelja, nikada ne pitaju ništa važno. Ne pitaju – kako mu zvuči glas, koje igre voli… Umesto toga, pitaju – koliko ima godina, koliko je težak, koliko mu otac zarađuje? I samo iz tih brojeva, misle da su saznali išta o njemu…

Mali princ jedan je od najvećih bisera u celokupnoj svetskoj književnosti, delo francuskog avijatičara i pisca Antoana de Sent Egziperija koji je ljudski život sagledao iz nekog sasvim drugačijeg, mnogo oštrijeg, suptilnijeg i humanijeg ugla, ugla gde interesi, nadmoć, samoljublje i zlo ne znače ništa, osim nakazne gluposti, metaforom vešto svedene na pravu meru i spuštene na pravo mesto koje joj i pripada. Iz naivnog i nevinog dečijeg ugla, ugla ’’malog princa“ (deteta u srcu nas koji nikad nismo želeli da odrastemo, postanemo ’’ozbiljni i bitni, ljudi korisni po sistem“) i njegovih čudesnih prijatelja iz nekog drugog, dalekog i sasvim drugačije vrednovanog sveta, čiji ciljevi i smisao nisu i naši, Egziperi priča dramu našeg, ovozemaljskog sveta koji je u dubokom, teško otklonivom kvaru, mada mi to ne prihvatamo ili se pravimo da ne primećujemo, ili jednostavno ne želimo da priznamo samima sebi, tašti i puni zla koje nas vodi konačnom samouništenju. Pisac zamišlja dete, malog princa, koje je napustilo svoju planetu nakon što se naljutilo na ružu koju je volelo. Život odraslih mu se učinio neshatljiv sve dok mu lisica nije objasnila šta to znači voleti: ’’Ako me pripitomiš, mi ćemo jedno drugom biti potrebni. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću biti za tebe jedina na svetu“...

… Poznajemo samo ono što smo pripitomili – reče lisica. Ljudi više nemaju vremena bilo šta upoznavati. Kupuju već gotove stvari od trgovaca. A budući da ne postoje trgovci prijateljima, ljudi više nemaju prijatelja. Želiš li imati prijatelja, pripitomi me! ... Govor je izvor nesporazuma…

... Kako je to jedno sasvim neobično dete videlo svet odraslih ( ’’onih koji sve znaju, mogu i ozbiljno shvataju sebe i svoje pametne“ postupke i zaključke, uništavajući vremenom sve(t) oko sebe), život na našoj planeti Zemlji? Kako to čisto dečije srce vidi svet koji su mu namenili uvek ozbiljni i oni koji umišljaju da su uvek u pravu, odrasli ljudi?Putujući dalekim prostranstvima mali princ je nailazio na različite planete, ljude i stvorenja, pokušavajući da detinjom logikom i očima sagleda suštinu svega oko sebe. Postavljajući najjednostavnija moguća pitanja i koristeći dečiju pronicljivost i maštu, on se u neverici čudi nelogičnostima odraslih i gomili nepotrebnih stvari i problema koje su greškom stvorili i nepotrebno opteretili svet...

… Lepa si, ali si prazna. Niko ne bi poželeo da umre zbog tebe…

... Prvo što je mali princ shvatio putujući dalekim prostranstvima je činjenica da ’’ odrasle osobe nikad ništa ne razumeju same“, a potom susreće na jednoj od planeta odraslu osobu koja voli brojeve: ’’Poznajem jednu planetu na kojoj živi gospodin Crvendać.On nikada nije pomirisao cvet. Nikada nije pogledao zvezde. Nikada nije nikoga voleo. Nikada nije ništa radio osim što je sabirao. I po ceo dan je ponavljao kao i ti: ’’Ja sam ozbiljan čovek, ja sam ozbiljan čovek. I zbog toga se nadima od oholosti... Mali princ je sad bio sav bled od besa. Odrasle osobe su veoma čudne, pomisli mali princ dok je putovao“...
… Ljudi kupuju stvari koje ih čekaju gotove u prodavnicama. Ali nigde ne postoji prodavnica u kojoj možeš da kupiš prijateljstvo…
... Na daljem putu mali princ sreće kralja, za koga su svi ljudi samo podanici koji treba da mu služe, potom uobraženka, za koga su svi ostali ljudi samo obožavaoci koji treba da mu se dive... Egziperi vešto, metaforično, osvetljava do u tančine svu ljudsku glupost, oholost, licemerje, bezosećajnost, pohlepu, sujetu i zlo koje ga gone da se divi samo sebi, ponižavajući i uništavajući sve ostale ljude, prirodu i životinje. On osvetljava sve tzv. vrednosti i osobine koje su nametnute, isprazne i u suštini ne znače ništa vredno, nego baš suprotno - šta uopšte znači nešto imati i posedovati, postati vremenom posed tog istog poseda? Šta uopšte znači usamljeno ostrvo samoljubive sreće u okeanu zla i nesreće, gde je sve oko vas uništeno nesrećom, poniženjem i bedom - duhovnom i materijalnom? Egziperi ponire u suštinu problema civilizacije koja traje preko 5 hiljada godina, stvorena na nasilju, zlu, bedi i nesreći drugih, Egziperi ponire u suštinski problem čovekove duše i srca - iz ugla čoveka koji je uprkos svemu ostao dete u srcu...

... Na sledećoj planeti je živeo neki pijanac.
- Šta ti tu radiš?- upita mali princ pijanca koga zateče kako sedi ćuteći ispred jedne gomile praznih flaša i jedne gomile punih flaša.
- Pijem - odgovori pijanac utučeno.
- Zašto piješ?- upita ga mali princ.
- Da zaboravim - odgovori pijanac.
- A šta da zaboraviš - upita ga mali princ žaleći ga već.
- Da zaboravim što se stidim - priznade saginjući glavu.
- Čega se stidiš?- zapitkivao je mali princ želeći da mu pomogne.
- Stidim se što pijem!- završi pijanac i utonu u ćutanje.
Mali princ odjuri sav zbunjen...


... Nakon pijanca, na novoj planeti pojavi se poslovni čovek, zaokupljen samo sobom i sopstvenim radom tvrdeći ’’da je ozbiljan i da nema vremena za gubljenje“, jer stalno nešto mora da prebrojava, sakuplja, sabira i da poseduje. Mali princ ga začuđeno upita:

- Čemu ti služi posedovanje zvezda?
- Pa, da budem bogat.
- Šta če ti bogatstvo?
- Da kupim nove zvezde, ako ih neko pronađe.
- A šta češ s njima?
- Upravljam njima. Brojim ih i prebrojavam - reče poslovni čovek. To je teško, ali ja sam ozbiljna osoba.

... Zbunjen, mali princ nastavi put, i nakon što je sreo i noćobdiju sa fenjerom koji se slepo drži propisa koji ničemu ne služe i za koje ne zna šta u stvari uopšte znače, na kraju puta stiže na našu, planetu Zemlju. Tu, na svoje još veće čuđenje i zaprepaštenje naiđe na sve dotadašnje čudne ljude, samo u znatno većem broju - hiljade i hiljade kraljeva, uobraženih, pijanih, poslovnih i zaslepljenih besmislenim normama... I svi oni behu nesrećni, bez mašte, usamljeni u gomili, nemajući vremena za sebe i druge... I svi oni behu ljudi bez prijatelja, kojima se stalno negde žuri, nikad nisu zadovoljni i ne znaju šta traže. Uz put, popriča i sa jednim trgovcem, tako tipičnim ’’odraslim,ozbiljnim“ čovekom:

- Stručnjaci su izračunali da čovek uštedi 53 minuta nedeljno.
- Šta radi sa tih 53 minuta - upita mali princ.
- Radi štagod hoće...

... Odgovora ’’odraslog i ozbiljnog“ čoveka zapravo nije ni bilo, jer ’’odrasli“ čovek nije ni navikao na pitanja i odgovore jer ih nikada nije ni postavljao, prihvatajući vlastiti, ’’zdravorazumski i ozbiljni“ svet zdravo za gotovo... Odgovor, onaj pravi i suštinski, krio se u dečijem srcu onih koji nikad nisu ’’odrasli i uozbiljili se“, ostavši zauvek i svuda ’’mali, veliki prinčevi“:’’SAMO SRCEM ZAISTA VIDIMO, SUŠTINA SE NE GLEDA OČIMA“.

… Živeo sam među odraslima. Video sam ih lično, izbliza. I to nije mnogo poboljšalo moje mišljenje o njima…

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.