utorak, 1. listopada 2019.

Dragan Uzelac | The Beatles: ,,Sgt. Pepper’s lonely hearts club band“1967


Prvog juna 1967. godine, nakon devet meseci studijskog rada svetlost dana je ugledao osmi po redu studijski album Beatlesa - Klub usamljenih srca narednika Pepera. Bila je to po mnogo čemu jedinstvena i veoma uticajna ploča, simbol jednog neobičnog vremena psihodeličnog umetničkog stvaralaštva, eksperimentisanja sa drogama, undergrounda i Flower power pokreta.

Po prvi put na omotu ploče su odštampani tekstovi pesama, omot se po prvi put otvarao, a dizajnirali su ga, po prvi put u istoriji pop muzike, pravi umetnici - britanski pop artisti, bračni par Piter Blejk i Džen Hevort. Šarenilo boja, cveća, značajnih ličnosti i Bitlsa u uniformama( zajedno sa njihovim voštanim replikama) na savršen su način odražavali duh jednog vremena promena i čudesnih umetničkih vizija. A u muzičkom smislu, šta je  sve to donosila psihodelična vizija Beatlesa, najavljena kultim singlom Strawberry fields forever ?...


Kratka predistorija cele priče oko ovog nestvarnog albuma, vrhunca jedne prebogate karijere i epohe, mogla bi da se sažme u par sledećih redaka, činjenica koje su prethodile svemu ... Okupivši se, obnovljeni( nakon završetka i objavljivanja albuma Revolver, kao i kraja zamornih turneja koje su napokon predstavljale nepotrebno opterećenje za bend na njegovom novom, kreativnom putu i umetničkoj misiji – održavši poslednji koncert 29. avgusta 1966., u Candlestick parku u San Francisku), u ,,Abbey road“ studiju u četvrtak, 24. novembra 1966., Bitlsi započinju rad na novom albumu ... Početna ideja vodilja benda bila je sledeća: Bitlsi su nameravali da stvore autobiografski album koji bi imao odjeke nihovog detinjstva u rodnom Liverpulu ...

Pesma sa kojom su krenuli u novi projekat bila je još jedna od Lenonovih psihodeličnih unutrašnjih samopreispitivanja, lizergično unutrašnje putovanje u snoliki svet njegovog detinjstva ... Pesma se zvala Strawberry fields forever, a centralni lik ove čudesne zvučne odiseje bio je dečak, siroče iz Stroberi filda, popravnog doma koji se nalazio u blizini Lenonovog dečačkog doma u Vultonu, predgrađu Liverpula ... Bila je to njegova psihodelična vizija prošlosti, zvučni eksperiment i studija o usamljenosti i nesigurnosti identiteta samotnog buntovnika protiv institucija sistema i detinje neobuzdane želje za igrom i svetom mašte – bila je to njegova čudesna priča o o vizionarskim poljima jagoda iz sveta mašte ... Bio je to epohalni uvod u nešto što će se samo par meseci kasnije( tačnije 1. juna 1967.) pojaviti kao monumentalni album koji je obeležio jednu epohu i po mnogima predstavljao kreativni vrhunac  Bitlsa ... Drugi deo uvodne priče zvao se Penny Lane, Mekartnijevo samopouzdano, razigrano i slikovito oživljavanje perioda detinjstva u Liverpulu ... Objavljene zajedno 17. februara 1967. kao singl, ove dve pesme bile su više od sjajne uvertire u LP koji je sledio ... Ipak, pojavio se u celoj priči i jedan bitan problem : pravila tadašnje diskografske industrije i top lista nisu dopuštala da pesme prethodno objavljene kao singl ploče( a Bitlsi su morali da ispoštuju unapred ugovorene obaveze prema kompaniji i objave pomenute pesme kao singl) pojave na albumu, što je Bitlse vratilo na sam početak snimanja Narednika Pepera i narušilo zvanični koncept koji je trebalo da crpi kreativnu snagu iz priče o njihovom liverpulskom detinjstvu ... Rešenje se pojavilo samo dva dana nakon okončanja snimanja pesme ,,Penny Lane“, a zvalo se A day in the life ... Bio je to novi početak rada na albumu ,, o klubu usamljenih srca“ i kreativni vrhunac u vidu pesme koja je sve kritičare i svet oborila s nogu ...

Sgt. Peper’s lonely hearts club band
je počinjao tamo gde se njihov prethodni album Revolver završavao. Poslednja pesma s Revolvera - Tomorrow never knows, Lennonovo remek - delo, zujanjem indijskog žičanog instrumenta nagoveštava promenu koncepta unutar pop muzike( koncepta koji je pop muzikom prikazivao niz emotivno nabijenih ljubavnih pesmica unutar tri akorda i ne mnogo više od toga) i sasvim novu ideju konceptualnog albuma složenije strukture( muzičke, tematske, sociološke, tekstualne). Album više nije bio nasumični skup različitih pesama, već razvija novu ideju i pristup muzici do maksimuma - namesto lepršavih i jednodimenzionalnih ljubavnih izjava novi album Beatlesa postaje omamljujući kolaž muzike, reči, pozadinske buke i orkestralnih efekata, skrivenih izjava, halucinogenih zvona, sekvenci snova, socijalnih opservacija i apokaliptičnih vizija čudotvorno smeštenih na četvorokanalni studijski magnetofon.

Pojavom konceptualne ideje, gubila se prvobitna spontanost rock and rolla. U slučaju Beatlesa bila je to posledica odluke da u avgustu 1966. prestanu sa zamornom koncertnom aktivnošću i posvete se isključivo studijskom radu. Svet halucinogena i neslućenih studijskim mogućnosti pružili su sasvim drugačiju percepciju stvarnosti, kreativnih mogućnosti i ideja, pretočenu u kompleksnije muzičke sadržaje.

Što se vremena nastanka albuma tiče, bilo je to doba eksperimentisanja i traženja novih mogućnosti izražavanja ideja, doba vijetnamskog rata, antiratnih protesta, indijskog misticizma i istočnjačke filozofske misli, undergrounda, transcendentalne meditacije, halucinogena, vreme hipi odiseje i cvetnog leta druge polovine šezdesetih... Bilo je to vreme radikalnih promena, političkih ubistava, kraja modernizma... Bilo je to vreme za još jednu Beatles transformaciju, novi pionirski poduhvat, promenu koju će predvoditi vlastitom harizmom, spontanošću, prirodnošću, smislom za humor i nepresušnom kreativnošću i inovativnošću, obeleživši čitavu jednu deceniju i epohu - zvanu ,, šezdesete“ , pretvorivši se u njen simbol, zaštitni znak, mit i nikad dosanjane snove....

A što se samog Džona Lenona tiče, duhovne pokretačke snage Bitlsa, njihove udarne igle i okidača mnoštva kreativnih i duhovnih metamorfoza kroz koje su prošli tih godina, njegova psiha sredinom šezdesetih bila je toliko sanjiva (tokom perioda eksperimentisanja s LSD-jem), da je postao zavistan od bližnjih koji su ga sprečavali da ne odluta zauvek, nepovratno: ,,Kada sam tri dana sasvim sam i ne radim ništa, gotovo u potpunosti napustim sebe. Tu sam gore i gledam se, ili sam na kraju svoje glave. Mogu da vidim svoje ruke i shvatim da se pomeraju, ali to radi neki robot“, objašnjavao je Lenon svoje stanje svesti i neku novu ravan postojanja u kojoj je funkcionisao unutar svoje psihodelične faze ...

Glavnu temu ploče predstavljala je usamljenost, sociološki i umetnički zrelo obrađena u nepretencioznom maniru pop tradicije. Narednik Peper je ostao trajni dokument, priča o tome da umetnost pripada svima, da je dostupna svakome i da je to u suštini njen jedini cilj.

                    ... Zamisli sebe u čamcu na reci,
                        uz narandžino drveće i nebo kao marmelada,
                        neko te zove, odgovaraš polako,
-        devojka sa kaleidoskopskim očima.
                        Celofansko cveće žuto i zeleno,
                        lebdi nad tvojom glavom,
                        potraži devojku sa suncem u očima,
                        iščezla je.
                        Lusi na nebu sa dijamantima...
    
Psihodelična era zatekla je Beatlese sa cvetom u reveru, ali cvet je bio od celofana, više dekoracija nego simbol flower power ere. Što se same muzike tiče, ploča je smatrana čistom umetnošću. Džefri Emerik, snimatelj kuće EMI radio je na albumu punih 700 sati, što je nagrađeno priznanjem za najbolju tehničku produkciju 1968.godine. Snimalo se pet dana nedeljno, od sedam naveče do četiri ujutru, i tako četiri i po meseca! ,, Negde pri kraju svi smo izgubili osećaj za vreme jer je ponekad izgledalo da celoj stvari nema kraja. No Bitlsi nikada nisu bili umorni i zaista mi nije jasno kako su uspevali sve to da izdrže“, prisećao se snimatelj. Snimalo se na četvorokanalnom magnetofonu uz nadzor producenta, slavnog Džordža Martina. ,, Možeš li da napraviš tako da klavir ne zvuči kao klavir?“, bilo je jedno od karakterističnih pitanja prilikom snimanja. Beatlesi su tražili različite tonske kvalitete za svaki instrument uz odabranu vrstu eha, što se odrazilo na neuobičajenu zvučnu kulisu u većini pesama. Efekti su pesme povezali u zaobljenu i dovršenu celinu, zaokružujući neprekinuti konceptualni pristup albumu. Jednostavnost, naivnost i spontanost nekadašnjeg bazičnog rock and rolla tiho se gubila i neprimetno nestajala, ostajući uspomenom na prašnjavoj polici. Znameniti esej Nika Kona to najbolje opisuje:,, Promenili su se, i pošto ih je ostali pop svet držao kao malo vode na dlanu skoro sve grupe promenile su se zajedno sa njima. Uskoro potom nije više bilo pravog rock and rolla, nije više bilo poštenih koještarija“...

Naslovna pesma pojavljuje se dva puta na albumu, u različitoj formi. Duža, grandioznija verzija otvara album, druga, kraća, brža i reskija najavljuje grandiozni završetak ploče i pesmu A day in the life. Čuju se duvači, puno različitih zvukova i šumova u pozadini, gitara... ,, Činilo mi se da bi bilo dobro da izgubimo svoje identitete i da se slijemo u identitet nepostojeće grupe. Tako bismo mogli da izmaštamo čitavu kulturu oko nje i okupimo sve svoje junake na jednom mestu“, razmišljao je i objašnjavao koncept novog Bitls albuma Pol Mekartni početkom 1967., govoreći zapravo o daljoj sudbini benda nakon prestanka njihovih živih nastupa i turneja i prekretnice albumom ,,Revolver“. Polako preuzimajući vodeću ulogu u bendu od sanjivog, LSD-jem natopljenog, i sve manje zainteresovanog za rad sa bendom - Džona Lenona, on je osmislio ideju o ponovnom rađanju Bitlsa i njihovom zajedničkom alter egu ... Uronjen u alternativni psihodelični ,, i'am only sleeping“ mikrokosmos Lenon nije imao ništa protiv, prepuštajući partneru inicijativu oko osnovne ideje vodilje i realizacije albuma ,, Sgt. Pepper's lonely hearts club band“... Naslovna tema albuma, njena prva, uvodna verzija u album, bila je mekartnijevska domišljata fuzija edvardijanskog varijetetskog orkestra i tadašnjeg hard roka( pod uticajem benda Džimija Hendriksa, kojeg su Mekartni i Lenon prethodno čuli na londonskoj sceni s oduševljenjem ...). A potom sledi predivna melodija, sjajno producirana i aranžirana i Beatlesi u punom sjaju, onako kako su to samo oni umeli - višeglasni i lirični, u pesmi With a little help from my friends. Glasovno besprekorna i duhovita, u nepretencioznom i samoironičnom uzvođenju Ringo Starra, pesma obara s nogu sve prave pop fanove.

Sledi potom slikanje rečima, verbalno dočaravanje vizuelnog utiska u kultnoj Lucy in the sky with diamonds, u izvedbi Johnna Lennona, glavnog cinika i revolucionara unutar Beatlesa. Zbog različitih mogućnosti tumačenja teksta, otvorenih halucinogenih asocijacija i inicijala u naslovu (L.S.D.) pojavile su se dušebrižničke sumnje ( ah, ti neizbežni moroni!) i tvrdnje da Beatlesi podstiču publiku na konzumiranje narkotika (kod nas je tih godina, srećom, samo religija bila opijum za narod). Lennon, lucidan i sarkastičan, kreativan i smeo, kakvim ga je dragi Bog već bio stvorio, sve je glatko odbijao - inspiracija za pesmu krila se unutar jednostavnog dečijeg crteža. Njegov sin Julian prosto je nacrtao devojčicu koju je nazvao Lucy, a sve ostalo plod je kreativne mašte. Pesma je u osnovi bila izgrađena na halucinantnoj atmosferi jednog od poglavlja knjige ‚‚ Alisa u zemlji ogledala“ Luisa Kerola, unutar koje Lenon sanjivo plovi melodijskim virovima njegove psihodelične svesti u blistavim, zvučnim talasima ... McCartneyjev pop senzibilitet, melodičnost, pitkost i pevljivost dolaze do punog sjaja u pesmama Getting better, Fixing a hole (Mekartnijeva ležerna improvizacija inspirisana marihuanom) i She’s leaving home( dirljiva priča o generacijskom rascepu, jedna od najfinijih pesama na albumu). Na mekartnijevski razigrani pop senzibilitet nadovezuje se Lennon sa nadrealističnim kolažom Being for the benefit of mr.Kite. Lutajući po antikvarnicama oblasti Kent, početkom 1967., Lenon je u jednoj od njih pokupio viktorijanski cirkuski plakat, okačio ga na zid u svom kućnom studiju, i uz malu pomoć svog neobičnog smisla za humor i nepresušnu kreativnost, svirajući klavir i pevajući fraze sa plakata komponovao pesmu ,, Being for the benefit of mr. Kite“. Uz malu pomoć lucidne produkcije Džordža Martina( po mnogima petog člana Bitlsa) uz zvuke harmonijuma, usne harmonike i viktorijanskih orgulja dobijena je još jedna od lucidnih Lenonovih melodija, briljantna, uvrnuta, vijugava burleska . Čovek iz senke, gitarista George Harrison, svojom čudesnom smirenošću i lirikom ponire sa Within you, without you u dubine indijskog misticizma...
...  Pričali smo o prostoru između nas svih
      I o ljudima koji se skrivaju iza zida iluzija
      Nikad ne vide istinu
      A onda je previše kasno kad preminu...
      Pričali smo o ljubavi koju bismo mogli deliti kad je nađemo
      I da damo sve od sebe da je držimo tamo našom ljubavlju
      Našom ljubavlju mogli bismo sačuvati svet kad bi samo znali...
Pesmom U tebi, bez tebe... otvara se nepregledni kosmos jedne jedinstvene poetike, zaodenute večnom tajnom ljubavi, krilima mistike, odsjajima saosećanja, nesebičnog davanja i spiritualnom svetlošću večnosti... Harison ponire duboko u oniričke slojeve ljudske emotivnosti i izražajnosti, treperenja duše unutar polova postojanja i konačnog čovekovog oslobađanja od okova materijanog i smrtnog, nebitnog i iluzionistički nestvarnog...
...  Pokušaj da shvatiš da je sve u tebi
      Niko drugi ne može da te natera da se promeniš
      I da vidiš da si stvarno samo veoma mala
      I da život protiče u tebi i bez tebe...
... Pričali smo o ljubavi
     Koja je nestala tako hladna
     I ljudi koji stiču svet i gube svoje duše –
     Oni ne znaju da ne mogu da vide – jesi li jedna od njih?
     Kad si videla iza sebe same – onda ćeš možda naći
     Duševni mir čeka tamo...
     I vreme će doći kad vidiš
     Mi smo jedno, i život teče dalje u tebi i bez tebe...
Naglašena i prožeta čudesnim zvukom indijskih bubnjeva i hipnotičkim zvucima magičnog sitara, Harisonova poema Within you without you prožima filozofski i duhovno celokupno čovekovo biće, prodirući suptilno u najdublje i najsenzibilnije slojeve čovekove duše i ljubavi skrivene u dubinama srca ... u tebi i bez tebe odvija se tajna života, besmrtnosti, večnosti...prostiru se talasi okeana života koje pokreće samo iskrena ljubav oslobođena materijalnih okova mrene stvarnosti, vela koji zaslepljuje i čini čoveka večno zbunjenog, nesretnog,nesavršenog, smrtnog... Harisonov istočnjački misticizam prepliće se sa njegovom setnom lirikom u savršenu harmoniju vanvremenske poetike onostranog i večnog... Sve je tu, unutar nas... Bez nas i sa nama...Potrebna je samo iskrena ljubav i čisto srce da se oslobodimo okova smrtnosti, sebičnosti, mržnje i prolaznosti...Samo su muzika, lirika i ljubav večni i neprolazni... Samo oni nude istinsku i iskrenu, neprolaznu ljubav oslobođenu materijalnih okova i lažnog, ispraznog sjaja posedovanja.
Doziranom količinom ironije McCartney vodviljski izvodi When i’m sixty four, dok pričom o prolaznoj avanturi sa devojkom na parkiralištu Lovely Rita otkriva vlastiti talenat satiričara. Džon Lenon je podrugljivo gledao na ‚‚romanopisačke“ pesme svog partnera Mekartnija, komentarišući ih na sledeći način: ,,To su priče o dosadnim ljudima koji rade dosadne stvri, koji su poštari ili sekretarice ili pišu svojim kućama. Mene ne zanimaju drugi ljudi. Ja volim da pišem o sebi, jer poznajem sebe“. Znatno manje inspirativna Good morning, good morning, bila je na neki način rutinski strukturisana i nemotivisana slika sivila svakodnevnice u provinciji. Ipak, u njoj prepoznajemo i sve oštrijeg, opako zajedljivog i oporo sarkastičnog Džona Lenona koji se obrušava u svom napadačkom, beskompromisnom stilu na iritantnu glupost reklame za kukuruzne pahuljice i podrugljivo se osvrće na zatupljujući britanski sitkom namenjen umrtvljenoj srednjoj klasi... Ujedno, bio je to i veoma žučan odgovor na bezbrižnost Mekartnijeve teme ,, Good day sunshine“, sa albuma ,,Revolver“, kontrast i varničenje između njihove svetlosti i tame, gorčine i optimizma koji su davali veoma kreativne plodove u vidu nezaboravnih Lennon-McCartney Bitls pesama ... Ciničan i brutalno opor, Lenon u svom humoristično-napadačkom stilu neukrotivo u ovoj temi galopira kroz monotoniju i ispraznost dvorišta čovečanstva ... Kao beskompromisan umetnik i čovek( naročito nakon susreta sa Yoko Ono i LSD-jem) ‚‚probuđeni“ i ‚‚iznova rođeni“ Džon Lenon nije štedeo nikog – kako u završnoj fazi rada s Bitlsima, tako i u nastavku, u još radikalnijoj fazi solo karijere, naročito svojim političkim angažovanjem na strani radikalnih političkih pokreta tokom sedamdesetih godina i boravka u Americi ... A već pomenuta, brža i kraća verzija naslovne pesme uvodi slušaoca u grandiozno finale albuma. Reč je o produkcijskom remek-delu, pesmi A day in the life, sastavljenoj iz dva dela: Lennonu je nedostajala sredina, a McCartney nije imao početak. Bio je to vanvremenski kreativni spoj nenadmašnog autorskog tandema Lennon-McCartney, pesma prepuna slikovitih asocijacija, prikrivenih značenja... sa orkestarskim klimaksom u sredini i na kraju. Lennon je naprosto osvojio kritičare.
Čitam vesti danas,oh,čoveče
O srećniku koji je uspeo u životu
I iako je vest bila prilično tužna
Pa prosto sam morao da se nasmejem
Video sam sliku

Razmrskao je glavu u autu
Nije primetio da su se svetla promenila
Gomila ljudi je stajala i buljila
Videli su njegovo lice ranije
Niko nije bio siguran da li je on bio iz Doma lordova

Video sam film danas,oh,čoveče
Engleska vojska je upravo dobila rat
Gomila ljudi se okrenula
Ali ja sam morao da pogledam
Čitao sam knjigu
Voleo bih da te uključim ...

Probudio se
Ustao iz kreveta,
Provukao češalj preko glave
Sišao dole i popio šolju
I pogledavši primetio sam da kasnim

Pronašao svoj kaput
I zgrabio šešir
Stigao na bus u sekundi
Popeo se na gornji sprat i pripalio
A neko je govorio
I utonuo sam u san

Laa la la la
La la laa-aah

Laa-aah laa
La la laa-aah

Čitam vesti danas,oh,čoveče
Četiri hiljada rupa u Blekburnu,Lankašir
I iako su rupe bile prilično male
Morali su sve da ih izbroje
Sada znaju koliko rupa je potrebno da se ispuni Albert Hall.

Voleo bih da te uključim ...

U tih sedam minuta finala ploče sažeta su gotovo sva iskustva Bitlsa iz tog perioda: paranoja modernog življenja, aluzije na marihuanu, apstraktno mišljenje kao sredstvo umetničkog oskobađanja, događaji koji su sa žurnalističkom preciznošću ubacivali u sadržaj svoje slike sveta.
Bio je to kratkometražni nadrealistični film ispričan jezikom zvuka, uzbudljiv i neočekivan u obrtima, dramatičan po snazi, ironičan i dvosmislen. Bio je to apsolutni trijumf Beatles ludila i kreacije tandema koji su mnogi smatrali jednim od najboljih u 20.-om veku...
 
A day in the life
remek-delo Bitlsa pod snažnim uticajem LSD-a predstavljao je pesmu o percepciji i ona se ,,stvarnosti“ ticala samo po tome što je LSD otkrio da je stvarnost velikim delom samo u oku posmatrača. Ona je predstavljala razočaranost Bitlsa granicama isprazne percepcije - ,,stvaran“ svet je opisan ovom pesmom kao neprosvetljena konstrukcija koja sputava i uništava doživljaj umetnika i njegov pogled na sveukupnost života, nesputanost kreativne bezgraničnosti ... Nakon stihova I'd love to turn you on sledila je više nego jasna poruka ove magične psihodelične drame tmurne svakodnevnice propuštene kroz psihodelični Lennon-McCartney filter: ŽIVOT JE SAN, a mi, kao sanjari, imamo moć da ga učinimo fantastičnim

Orkestarski klimaksi unutar pesme simbolično su prikazivali buđenje iz sna i čovekovo spiritualno uzdizanje ... Bio je to vrhunac pop muzike, na neki kreativni način džojsovsko-fineganovo buđenje svesti iz sna o životu, prolaz kroz vrata percepcije na neku drugu, samo probuđenima znanu stranu, prelazak rokenrola iz adolescentske faze bezbrižne zabave u ozbiljnu i zrelu umetničku formu ... Bila je to zvučna, psihodelična poema koja je nadrealnom igrom rečima i nestvarnom zvučnom kulisom naslikala boje jednog jedinstvenog, više no kreativnog vremena i čudesne, buntovne i snolike epohe sanjara čija je percepcija otvorila neke nove, kreativne horizonte i poglede na sve(t) ...

Album Sgt. Pepper's lonely hearts club band bio je temeljno oslikan LSD-jem. Zvuk tog magičnog albuma ostaje najautentičnija zvučna simulacija psihodeličnih doživljaja stvarnosti jednog vremena. Nadrealnoj atmosferi albuma koji je obeležio jednu čudesnu epohu i naslikao zvukom duh jednog vremena doprineo je i jedinstveni Lennon-McCartney kreativni proces nalik snu i laganom transu. Njihova vrela i buntovna keltska krv, natopljena lizergičnom kiselinom i halucinantnim čarima THC-a, osnažena kreativnom intuitivnom lucidnošću iznedrila je niz veličanstvenih umetničkih ostvarenja koja su postala simbolima vremena, neizbrisiv trag u svesti jedne generacije koja je pokušala da promeni sve(st) ...

Zamišljeni (sa novim, ,,ozbiljnijim“ frizurama i brkovima) i nedokučivi, u oblacima gandže i izmaglici kiseline Bitlsi su ostali najveći i posle ovog neobičnog izazova. Pionirska uloga, kreativnost i hrabra promenjivost postavili su ih na sam vrh pop-rock Olimpa... Svojom muzikom stvorili su mit, postavši simbol jedne romantičarske decenije, decenije ,, šezdesetih“ čiji su bili stvarni početak i kraj... Za sve nas koji ih istinski volimo, osećamo u srcu i cenimo taj kraj je bio samo nova iskra u beskraju lepote, kosmosa, večnosti i ljubavi... i’d love to turn you on...

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.