nedjelja, 4. kolovoza 2019.

Dragan Uzelac | William Blake


,, Romantični mistik u rascepu nevinosti i iskustva“

                            ... Okrutnost ima ljudsko srce,
                                ljubomora ljudski lik,
                                strah ljudskog tela oblik božanski,
                                a tajna ljudski oblik.
                                Ljudska odeća je gvožđe liveno,
                                ljudski oblik je vatrena igra,
                                ljudsko lice zlato u peći skriveno,
                                ljudsko lice ima glad tigra ...

    William Blake (Vilijam Blejk,  28. 11 1757. – 12. 08 1827.), engleski  književnik, romantičarski pesnik, grafičar, bakrorezac, slikar, vizionar i mistik, je usamljenik  čija je poezija jedan od najosobenijih i najznačajnijih književnih fenoma na prekretnici dvaju vekova- osamnaestog i devetnaestog i prekretnici dvaju epoha- klasicizma i romantizma. Uporedo se bavio književnošću i slikarstvom, bio romantični pesnik okrenut mističnom i mitskom, usmeren protiv društvenog poretka i njegovog pogrešnog shvatanja čovekove suštine i potreba, i snažno uticao na mnoge književnike do današnjih dana. Često se spominje činjenica da su Blejkove ,, Pesme nevinosti“ izašle iste godine kada je buknula francuska revolucija, dakle 1789. godine. Mada ništa ne povezuje ovaj književni i istorijski događaj, ipak se nameće bitna koincidencija: revolucija i događaji posle nje ostavili su važne tragove u formiranju romantizma...

                            ... Anđeo, predsednik mog rođenja, u letu,
                                reče:,, Mali stvore, od radosti i mirte,
                                idi i voli bez pomoći ijedne stvari na svetu ...

    Rodio se u Londonu, u siromašnoj zanatlijskoj porodici. Bez redovnog obrazovanja(zbog materijalnih (ne)prilika), upisuje privatnu školu crtanja kao veliki talenat. Četiri godine kasnije postaje šegrt kod gravera. Nakon sedam godina šegrtovanja, izučava slikarstvo na londonskoj Umetničkoj akademiji, što ga je definitivno odbilo od vladajućeg ,, akademskog ukusa“ i učvrstilo u divljenju gotskoj umetnosti. Zarađivao je kao bakrorezac i ilustrator knjiga.
    Godine 1799. graverski zanat postaje Blejkova zvanična profesija. Pored veoma dobrih gravura kao ilustracija za mnoga značajna književna dela, izumeo je novu tehniku graviranja teksta i ilustracija kao celine, tako da je vlastita dela štampao sasvim samostalno. To mu je kasnije omogućilo umetničku nezavisnost kao siromašnom piscu. Kao pesnika, zanimali su ga moralni i sudbinski problemi čoveka, daleko više od estetskih i čisto literarnih. Njegova poezija je imala prizvuk dečije naivnosti i vizionarsku moć velikih proroka. Karakteristično za Blejkovu romantičarsku orijentaciju je negativni stav prema klasicizmu. Iako je poznavao mnoga dela antičkih pisaca, on je u njima video plodove ,, materijalizma“ i ,, morala“ što su za njega bili negativni pojmovi- pod njima je podrazumevao materijalnu civilizaciju i restriktivni moral klasnog društva. Centralno mesto u Blejkovoj estetici zauzimalo je njegovo shvatanje imaginacije. Po njemu je imaginacija sposobnost da se intuitivno sagledaju večne istine o ljudskoj egzistenciji, a vizija je viđenje unutrašnjih istina- duhovnim čulom...

                            ... Srećni, srećni vrapče,
                                pod lišćem zelenim,
                                srećni cvet te gleda,
                                brzo kao strela priđi vrapče meni,
                                skrij se pred ljudima
                                na mojim grudima.
                                Lepi, lepi, vrapče,
                                pod lišćem zelenim,
                                cvet te čuje kako cvrkućeš i jecaš.
                                Sakrij se pred ljudima
                                na mojim grudima ...

                            ... Mala muvo, tvoju letnju šetnju,
                                moja bezobzirna ruka
                                smatraše za smetnju.
                                Zar nisam i ja muva dovek,
                                zar nisi i ti kao i ja čovek?
                                Jer ja igram i pevam sred jela i pića
                                dok mi surova ruka ne slomi krilca.
                                Ako je misao život
                                i snaga i dah
                                a nedostatak misli
                                smrt i smrtni strah,
                                tada i ja kao srećna muva dremam,
                                bilo da me ima
                                ili da me nema ...

    Najranije Blejkove pesme su nastale još u dečačkim danima. Prva njegova pesnička zbirka- Pesničke skice (1783.), dosta je heterogena, u znaku različitih uticaja i formiranja pesničke ličnosti. Ona poseduje dosta konvencionalnosti i lirike sentimentalizma, i rađena je pod uticajem elizabetanske lirike, Džona Miltona i preromantičnih strujanja 18. veka.
    Prvo Blejkovo pesnički zrelo delo bile su Pesme nevinosti (1789.). On ga nije štampao na uobičajen način, već ga je sam urezao u bakar, ukrasio ilustracijom i obojio. Tako je učinio i sa većinom ostalih vlastitih knjiga, učinivši ih originalnim i dostupnim u ograničenim tiražima. U središtu ove zbirke nalaze se dete i božanstvo. Dete je predstavljeno kao simbol životne radosti, a božanstvo kao esencija ljudskih vrlina i ideala. U pesmi Jagnje, jagnje je simbol hrišćanske krotkosti i bezazlenosti, i identifikacije sa Hristom. U nekim drugim pesmama Blejk primenjuje elemente religioznog kroz poučne priče o dobrom anđelu i milosrdnim ljudima koji pomažu siromašnoj deci. Među ,, Pesmama nevinosti“ najlepše su one gde se lik deteta neprimetno pretvara u viziju, u simbol spontane radosti, neiscrpne čiste vitalnosti u čoveka. Tako je uvodna pesma Introduction , u kojoj nasmejano dete koje pesnik vidi na oblaku( oblak kod Blejka uvek simbolizuje patnju, nesreću, zabludu)zahteva od njega da peva o jagnjetu i o radosti. Cela zbirka je prožeta vedrim tonovima. Tuga i patnja pominju se samo uzgred...
                            ... Reci, dečače, šta vidiš tamo sred mraka?
                                U klopku vere zapletenog ludaka.

    Na ,,Pesme nevinosti“ nadovezuju se Pesme iskustva(1794.), koje zajedno pokazuju dva suprotna stanja ljudske duše. Da suprotnosti vladaju svetom i čovekom jedno je od temeljnih Blejkovih učenja i shvatanja. Svet dobra u ,, Pesmama nevinosti“ je poistovećen sa dečijim blaženstvom, a svet zla ,, Pesama iskustva“ se poistovećuje sa socijalnom nepravdom i izopačenošću u koju je čovek upao. ,, Pesme iskustva“ prožete su sa nekoliko tema: potisnutom seksualnošću, siromašnim životom u rukama vladajuće klase i crkve, izopačenjem čoveka pod dejstvom nauke i licemernog morala materijalističke civilizacije( u poređenju sa čovekovim duhovnim potencijalom) i nagoveštajem rušenja postojećeg poretka. Tema suzbijene ljubavi izbija iz velikog broja pesama, sa različitim stepenom intenziteta i otvorenosti. U uvodnoj Introduction je odnos između Boga i Zemlje prikazan kao poremećen ljubavni odnos. Earth’s answer govori o tome kako Bog u svojoj sebičnoj ljubomori okovao ljubav u mrak noći, oduzevši joj slobodu i dostojanstvo. Tema ljubomore i zvaničnog morala kao suštinskog neprijatelja slobodne ljubavi javlja se u nizu drugih pesama, najizrazitije u Bašti ljubavi. Pesma London i nekolicina drugih predstavljaju socijalnu kritiku, koja prikazuje težak rad dece, islužene vojnike i prostitutke sa ulica Londona. Blejk razotkriva licemerno milosrđe bogatih i moćnih. Po Blejku, čovekov ,, pad“ je jednak stvaranju materijalističke civilizacije i morala koji sputava slobodne čovekove nagone.
    Pesme u obe zbirke su kratke i sažete, jednostavne i naizgled lako razumljive. Ipak, prvobitni utisak je površan, jer pesme kriju i složenozagonetno značenje, odvodeći pesnikovo stvaralaštvo ka tzv. proročkim knjigama. Dualistička slika sveta, koja čini njegovu osnovu, izvire iz pesama koje u parovima izražavaju suprotstavljene poglede na život i svet (npr. pesme ,, Jagnje“ i ,, Tigar“, kao najočitiji primer). Humanost, kao spoznaja nužnosti čovekove pune emancipacije, socijalni bunt i zaokupljenost pitanjima sila koje pokreću čoveka, bitna su obeležja Blejkovog stvaralaštva i nadahnuća. Vrednost zbirke ,, Pesme iskustva“ je u tome što je daleko raznovrsnija i složenija materija preobražena u čistu poeziju- spoj lirskog osećaja, meditacije i mitske vizije...

                            ... Crkvicu videh svu od zlata,
                                u koju niko ne smede ući.
                                Mnogi stajahu ispred vrata
                                pobožno, plačno tugujući.
                                I videh zmiju pred kandilom
                                i pred belim stubovljem vrata
                                gmiže, i silom, silom, silom,
                                raskidala je šarke od zlata.
                                I po bajnome podu, celom
                                od rubina što vatru lije,
                                vukla je svoje sluzavo telo
                                sve dok na beli oltar nije
                                otrove svoje izbljuvala,
                                na blagi hleb i čista vina.
                                Tako se okretoh i usred kala
                                legoh između blatnih svinja ...

                            ... Videh u vrtu ljubavi
                                što nikad ne videh na svom putu:
                                sjajnu crkvicu podignutu
                                tamo gde nekad jurih po travi.
                                Na crkvici behu vrata čvrsta,
                                nad njima ,, Ne čini“ napisano,
                                pa skrenuh vrtu ljubavi, tamo
                                gde beše cveće najlepših vrsta,
                                i mesto cveća videh bele
                                nadgrobne ploče i, u crnini,
                                popove što kružeći po grobnoj tmini
                                trnje stavljaju na moje želje ...

    Svojom poetskom snagom i nebrojenim mogućnostima tumačenja izdvaja se Blejkova pesma Tigar. Ona govori o svetom gnevu koji će srušiti svet sebičnog morala i nepravde. Tigar je pesnikov simbol žestokih sila u duši koje su potrebne da bi se raskinuli okovi iskustva. Pesma priča priču o postanju tigra i o sili čija je on kreacija. Stradanje jagnjeta u čoveku uzrok je rađanja strašnog tigra...

                            ... Tigre! Tigre! koji se sijaš
                                u šumi u mraku dubokom,
                                kojom je rukom il besmrtnim okom
                                sazdana tvoja strašna simetrija?
                                U kome dalekom nebu il dubini
                                plamteše oči tvoje, slične vatri?
                                Na kojim se krilima usudi k visini?
                                koja se ruka usudi plamen da uhvati?
                                Koje se rame, koja veština usudi
                                da žile tvog srca splete il savije?
                                I kada srce tvoje počne da bije,
                                čega se plaše ruke? a čega grudi?
                                Koji čekić? il koji lanac glasni?
                                U kojoj peći žarkoj ti mozak beše?
                                Na kome nakovnju? i koji dodir užasni
                                smeo je uz grudi smrti užas da steže?
                                Kad se od zvezdanih kopalja svod izbrazdao,
                                kad poplaviše zvezde suzama nebo celo,
                                da l osmehnu se tada nad svojim delom?
                                Onaj što stvori Jagnje, da l je i tebe sazdao?
                                Tigre! Tigre! koji se sijaš
                                u šumi u mraku dubokom,
                                kojom je rukom il besmrtnim okom
                                sazdana tvoja strašna simetrija? ...

    Nakon ,, Pesama nevinosti i iskustva“ rad na proročkim knjigama je apsorbovao najveći deo Blejkove kreativne energije. Već u doba što deli dve pomenute zbirke on počinje da gradi svet mitološki, vizionarski i proročki koncipiran.
    Blejkove ,, proročke knjige“ su jedinstven fenomen u engleskoj književnosti. One predstavljaju specifičan mitski izraz Blejkovih shvatanja i sagledavanja ličnih , opšteljudskih i aktuelnih društveno-političkih problema. Knjiga o Teli(1789.), prva u nizu proročkih, je kratka poema o mladoj devojci, koja obrađuje temu devičanskog straha duše pred silaskom u iskvareni smrtni svet. Osnovni ton poemi daje motiv žrtvovanja za druge kao smisao života. Blejk je verovao u stvarnost spiritualnog sveta i u otkrivačka svojstva nadahnuća. Knjiga o Tirijelu( 1789.) je istorija propasti oca tiranina- Tirijela i priča o njegovoj buntovnoj deci. Venčanje raja i pakla(1790.) je prozno delo, jedno od najboljih proročkih. U osnovi antihrišćansko, gde Blejk sebe proglašava đavoljim učenikom i izlaže snažnoj satiri ortodoksno hrišćanstvo i Svedenborgovo mističko učenje. Nasuprot Bogu i anđelima koji zabranjuju i truju uživanja, pesnik se udružuje s đavolom, koji propoveda uživanje. On ujedno iznosi i svoje učenje  o ovozemaljskim vrednostima i ,, pesničkom geniju“ kao glavnom izvoru božanskog u čoveku. Poseban deo ove knjige čine Izreke pakla, sjajan aforistički umetak pisan po tipu biblijskih poslovica, ali i drugačiji po sadržini. Umetak se izdvaja nesputanošću ideja i oštrinom misli ...

                                Put preterivanja vodi u zamak mudrosti.
                                Onaj ko priželjkuje a ne čini, hrani kugu.
                                Luda ne vidi isto drvo koje vidi mudrac.
                                Čije lice ne zrači svetlošću, nikada neće postati zvezda.
                                Nijedna ptica ne leti suviše visoko ako leti svojim krilima.
                                Najuzvišeniji čin je staviti nekog drugog ispred sebe.
                                Lisica kune klopku, ne samu sebe.
                                Radost te ostavlja da stojiš na mestu, nesreća vodi dalje.
                                Za pticu- gnezdo, za pauka- mreža, za čoveka- prijateljstvo.
                                Lisica se hrani sama, ali Bog hrani lava.
                                Tigrovi besa mudriji su od konja pouke.
                                Budi uvek spreman da kažeš šta misliš, nitkovi će te izbegavati.

    Francuska revolucija(1791.) je sledeća proročka knjiga. Ona je bila viđenje događaja iz revolucionarne 1789. godine u Francuskoj i rezultat pesnikovog druženja sa radikalnim demokratskim engleskim misliocima Pejnom i Godvinom. Vizije kćeri Albiona(1793.) bave se Amerikom i na posredan način, preko varijacija teme o otmici Persefone, kritikom robovlasništva nad američkim Crncima. Evropa(1794.) je vrlo kratka proročka knjiga i bavi se revolucijom u Francuskoj, videći je kao strašno, ali spasonosno buđenje nakon vekova učmalosti. Losova pesma(1795.) je osuda idejnog i moralnog sistema feudalističko-crkvenog ugnjetavanja, ali i buržoasko-materijalističkog učenja prethodnika francuske revolucije. Istom periodu pripadaju i Knjiga Urizena(1794.) i Knjiga Losa(1795.) , u kojima je sadržano jezgro Blejkovog mitološkog sistema u kojem on, polazeći od biblijskog učenja o Bogu, vrši potpuno izokretanje hrišćanskog učenja...

                            ... San usnih! Šta je mogao da znači?
                                Da bejah kraljica što mladošću zrači,
                                kraj koje blagi Anđeo stražari;
                                Al hladna osta tuga na sve čari.
                                I tako plakah i danju i noću,
                                i on mi brisaše suze što prolivah,
                                i tako plakah i danju i noću,
                                i slast svog srca od Anđela skrivah.
                                Tako on ode, digao krila bela;
                                I rumene zore zažari se dah;
                                Osuših suze, opremih svoj strah
                                sa deset hiljada štitova i strela.
                                Brzo se vratio moj Anđeo krasni,
                                bejah pod oružjem, uzalud je došao;
                                Mladosti tren je već davno prošao
                                i na glavi mi behu sede vlasi ...

    Četiri Zoa(1797.) donosi preokret u Blejkovom vizionarskom sistemu, gde žal mladalačke čulnosti smenjuje estetska spiritualnost, a revolucionarni žar pobune želja za mirom i bratstvom( uporedo sa izrođavanjem francuske revolucije u Napoleonove krvave osvajačke ratove). ,, Četiri Zoa“ predstavljaju četiri mitologizovana životna principa- intelekt, emocije, duhovnu energiju i čulnost. Delo sačinjavaju devet noći- snoviđenja, mračne stvarnosti, noći posle kojih treba da osvane simbolički dan. Umesto ranijeg insistiranja na slobodi nagonskog života, ovde je težište prebačeno na duhovne, estetske vrednosti i osudu lažnog prijateljstva. Umesto poziva na revoluciju Blejk upućuje poziv na praštanje grehova, izmirenje, samopožrtvovanje za opšte dobro...

                            ... Razgnevih se na druga mog,
                                gnev izrekoh i on prohuja.
                                Razgnevih se na vraga zlog,
                                prećutah, i gnev poče da buja.
                                Strahom sam taj gnev odgajao,
                                lukavstvima nežnim ga negovo,
                                osmehom sunčao, i njegovo
                                stablo suzom napajao.
                                Srdžba je rasla noću i danju,
                                i rodila jabuku što me zaseni,
                                dušman je moj motrio na nju
                                i znao da pripada meni.
                                Dušman u voćnjak moj se, noću,
                                kad sjaja nije, ušunjo tajno,
                                i ujutru ga spazih, s radošću,
                                opruženog pod voćkom sjajnom ...

    U knjigama proročanstava Milton i Jerusalim, započetim 1804. Blejk izlaže vizionarstvo svog poznog perioda. U ,, Miltonu“ engleski pesnik Džon Milton kao ,,duh okajava grehe“ svog ,, pogrešnog“ učenja iznetog u svom delu ,, Izgubljeni raj“, gde umesto moralnog zakona puritanske sebične strogosti silazi na zemlju i propoveda ,, kroz usta Blejka“ novu doktrinu o samopožrtvovanju i bratstvu. Simbol duhovne obnove čovečanstva ovde postaje Hristos. Poslednje Blejkovo vizionarsko delo, dramska skica The Ghost of abel( 1822.) predstavlja njegovu polemiku sa pesnikom Bajronom, koja pokazuje simpatije prema Bajronovom protestu protiv postojećeg nepravednog društvenog poretka.
    Mada više nije objavljivao lirske pesme, sačuvane su dve zbirke Blejkove lirike: The Rossetti i The Pickering. Neke od objavljenih pesama iz ovih zbirki sjedinjuju u sebi lirsko uzbuđenje, vizionarsku dubinu i jednostavnost forme, te spadaju u njegove najlepše pesme...

                            ... Videti svet u zrnu peska
                                i Nebo u divljem cvetu,
                                držati Večnost na dlanu ruke
                                u jednom satu- svetu.
                                U kavezu vrabac crveni
                                stvara pesmom raj plameni.
                                Kućica puna golubova
                                stvara raj u krugu pakla robova.
                                Pred kućom gazde gladan pas
                                predviđa propast i krah za nas.
                                Na kišnom drumu je konj sustali
                                anđeli protiv ljudi su ustali.
                                Krik zeca lovljenog dok grca
                                odstreli strela do ljudskog srca.
                                Samo jedna ranjena ševa
                                heruvim prestaje da peva.
                                Petao petla u borbi davi,
                                sunce pomračuje (Isus Navin).
                                Vuci, lavovi, uši zagluše
                                krici kao iz ljudske duše.
                                Pozleđen medved ili mrtvo janje,
                                brige, zgubljene ljudske sanje.
                                Slepi miš leprša iznad zvonika
                                duša od mrtvog nevernika ...

    Vilijam Blejk se književno obrazovao pod uticajem renesansnih pesnika i savremenih romantičara. Odlično je poznavao ideje mistika poput Šveđanina Emanuela Svedenborga, proučavajući njegove teozofske spekulacije i rasprave o gnosticizmu, zatim ideje ,, Biblije“ i spekulativno-mitološka dela, kao i keltska narodna predanja. Zaokupljala su ga osnovna pitanja ljudske egistencije. Buntovno se suprotstavljao licemerju društva i težio odvajanju od spona društvenog, crkvenog i političkog koje su ga pritiskale i vezivale. Revolucionarno je menjao formu i sadržaj u svojim delima tumačeći na vlastiti originalan način večne teme dobra i zla. Njegovo pesničko delo, suprotstavljeno savremenoj stvarnosti, u suštini je bilo romantičarsko, pre svega kroz jednostavnu formu- od kratkih lirskih razmera do širokog narativnog stiha.
    Svojim lirsko-vizionarskim stilom postao je jednim od pesničkih velikana engleske književnosti. U Americi, tokom šezdesetih godina 20.-og veka, nastalo je ogromno interesovanje za Blejkovo delo među buntovnim studentima, ponajviše posredstvom Alena Ginzberga, najvećeg pesnika bit generacije. Najveći pisac dvadesetog veka, modernista Džejms Džojs ga je izuzetno cenio i smatrao najvećim uz Šekspira, govoreći o ,, šuštanju Blejkovih krila ekscesa“ u svom epskom romanu ,, Uliks“- najboljim delom pomenutog veka. Između ostalih, bio je uzor i pesniku Džimu Morisonu, poznatijem po radu sa rock bendom ,, The Doors“( of perception)... Bio je uzor, tigar, vizionar i simbol lirske uzvišenosti koja ga je uznela u neki od njegovih čudesnih mitoloških, besmrtnih svetova umetnosti i duha nevinosti i iskustva ...

                            ... Slatki snovi iznad glave
                                deteta što mirno spava,
                                slatki snovi o prijatnim rečnim tokovima
                                protkanim mesečine zlatnim sokovima.
                                Spavaj slatko, ljupko moje,
                                dete kose plave boje,
                                malo moje, slatko sni,
                                nad tobom jedan anđeo bdi.
                                Slatki osmesi u noći,
                                osećam se sav pun moći,
                                slatki smešci materini,
                                sjaje noću u daljini.
                                Spavaj, spavaj, slatko dete,
                                Bog i ti se razumete,
                                Bog je srećno spavao sedmi dan,
                                majka bdi uz tvoj mirni san.
                                Slatko dete, sa tvog lika,
                                čita se božanska slika,
                                slatko dete( sad sam te takao)
                                i tvoj je Tvorac nekad za me plakao,
                                za tebe, za mene, za nas sve
                                kad beše dete, nekad pre,
                                i na tebe se kroz noćne tmice
                                smeši njegovo božansko lice.
                                Na tebe, na mene, na sve nas.
                                Čuješ s neba božanski glas?
                                Dečija radost njegova slava,
                                nebo i zemlja s detetom spava ...

by Mici Zibi, ekscesno-šušteći aroma(n)tizirani slučaj, maj 2013-05-22.













                                

                           

   

                          
   
   

Nema komentara :

Objavi komentar