četvrtak, 15. kolovoza 2019.

Dragan Uzelac | György Ligeti



Đerđ Ligeti (György Ligeti) (1923.-2006.)

    Đerđ Ligeti, mađarski kompozitor savremene klasične muzike, jedan je od onih umetnika, duhovnika i jedinstvenih kreativnih ličnosti koji čoveka trajno vežu, obeleže i usmere vlastitim neponovljivim duhom i čijem delu se neprestano vraćamo opčinjeni magijom koja nas vremenom sve više i sve dublje prožima... Antisistemski usmeren, negde na underground provokativnoj razmeđi moderne šezdesetih i postmoderne sedamdesetih, Ligeti je tokom pola veka svog krajnje originalnog i besmrtnog stvaralaštva postao jedan od najznačajnijih avangardnih kompozitora i najinventivnijih, progresivnih ličnosti svoga vremena( uz veličine poput Štokhauzena, Kejdža, Lutoslavskog...)...

    Još uvek, sa dozom neizrecivog ushićenja i ustreptalosti duše, pamtim moj prvi susret sa muzikom ovog jedinstvenog čoveka i kompozitora... U potrazi za nečim svetim, čudesnim tajnama i lepotama koje nude dela velikih umetnika – bilo da je u pitanju pisana reč, muzika ili umetnost pokretnih slika( moji trajni favoriti) jednog sam se sudbinskog dana našao unutar magične tame bioskopske sale uz remek-delo sedme umetnosti – film mog omiljenog režisera Stenlija Kjubrika: ,, Odiseja u svemiru 2001.“...

Prepuštajući se čulima i duhom jednom vanvremenskom duhovnom putovanju kroz istoriju ljudske civilizacije, dostignuća vanzemaljske inteligencije i prostranstva bezgraničnog kosmosa, ponesen mistikom i tajnom ,, kjubrikovskih“ kosmičkih sekvenci, rezova i ,, full the stars“ psihodeličnih tripova, ,, nešto“ sasvim neobično duboko je zaseklo u bit moje percepcije i uznemirilo čula do nivoa ,, sensory overload“ – katarzične emotivne ekstatičnosti... Deo muzičke podloge( pored moćnog Štrausa ili Hačaturijana), neponovljive slike kosmosa i duhovnog putovanja ljudske vrste, bio je tako nadražujući i uznemirujući da je svom snagom nadilazio i moć slike koja je govorila više od bilo kakvih reči i bila jedinstvenija i stvarnija od bilo kakvog realnog putovanja... Od Atmospheres, koja kao u najmračnijim numerama ,, The Velvet underground“, ,, Tangerine dream“ ili barrettovskih ili postbarrettovskih (,, Saucerful of secrets“) Floyda ponire ,, ligetijevskom atmosferom“ duboko u tamu neistraženih predela  psihe ili kosmičkih prostranstava, jezivo podrhtavajući unutar zloslutnih talasa tišine, napetosti, burnih krešenda nasilnosti iznenadnih naleta energije i nestvarnog mira koji obuzima dušu na rubovima svesti, pruža se remek delo umetničkog izraza koji nikog ne ostavlja ravnodušnim... Ligeti muzikom prožima dušu fantastičnog Kjubrikovog filma, dočaravajući atmosferom izoštrene muzičke slike uznemirene ljudske duše u raljama neizvesnosti nasilne, hladne i indiferentne prirode, beskraja koji potire sve ljudske misli, emocije i nade – dočaravajući zvucima sliku unutarnje kosmičke apokalipse... Requiem se na neki način ,, oratorijumski“ nadovezuje potmulošću hora i nekom vrstom najave konačnog kraja i pokoja sveta... Svaki nerv pulsira ustreptalo, hraneći obilno strah besmislom bilo kakve nade. Nemir i jeza smrti lagano se uvlače ,, pod kožu“ i ,, pod moždanu koru“ slušaoca, oduzimajući mu dah... Opraštaj, onaj poslednji, koji ne nagoveštava bilo kakvu  nadu ili zrak svetlosti... Kao epohalno finale pojavljuje se Lux aeterna, poslednja nada ,, večne svetlosti“ kojoj se molimo i kojoj se još uvek nadamo – uprkos svom zlu koje smo posejali i čije plodove gneva upravo žanjemo... Ligeti uz ,, malu pomoć“ 16 solo glasova zatvara večni krug stvaranja i razaranja, tajne koja će nas večno privlačiti i ostati nerasvetljena – u svoj svojoj jezivosti, lepoti, snazi i beskonačnosti... Čovekovo srce i duša uznemireni pulsiraju unutar večnog kosmosa svetlosti i tame, večni kosmos neprimetno se sažima i pulsira unutar čoveka... Muzika nenadmašnog Ligetija kao ,, večna umetnička svetlost“ tajne života, imaginacija i snoviđenje koji se osete senzibilnom dušom - ,, blejkovski“...

                            ... Kad vidiš svet u zrnu peska
                                i nebo u divljem cvetu,
                                držiš beskrajnost na dlanu svoje ruke,
                                i večnost u jednome satu ...

... Bio sam zatečen... Neki od delova te čudesne i iznenadne zvučne oluje ostali su mi urezani u stablu sećanja i logično su me vodili ka znatiželji i pitanju: o kome ili o čemu je zapravo reč, od čega ili ko je satkao tu zvučnu kulisu koja ,, kjubrikovsko“ futurističko putovanje dovodi do vrhunca nelagode, tajne i uzbuđenja? I kako to u životu obično biva onome ko istinski traži i želi, deo mozaika popuni se( kada to najmanje očekujemo) upravo onim ka čemu ga srce nezaustavljivo vuče – odgovor na pitanje bio je – Đerđ Ligeti, a kompozicije su bile ... Misija daljeg posvećenog istraživanja mogla je da počne – duša je, jednom zauvek, bila osvojena ,, večnom svetlošću“ i ,, pokojem atmosfere“...

... Razmišljao sam, kako bi bilo komponovati delo koje bi se zasnivalo na kontinuiranom zvuku, poput ,, Atmosfere“, ali koje bi se, paradoksalno, sastojalo od bezbroj tankih kriški salame? Čembalo je za to pogodno; ono se može svirati veoma brzo, skoro toliko brzo da bi mogao ostvariti kontinuum, ali ne u potpunosti... Kada se žica okine trzalicom, osim tona možete čuti i glasne šumove. Čitav proces je serija zvukovnih impulsa u brzoj sukcesiji koji stvara utisak kontinuiranog zvuka ...

... Istorija moderne klasične muzike beleži sledeće činjenice: nakon što je 1949. godine diplomirao na Muzičkoj akademiji u Budimpešti, Đerđ Ligeti počinje da radi kao muzički pedagog, podučavajući harmoniju i kontrapunkt. Tih nemirnih( ratnih i poratnih) godina Ligeti je bio izložen dvema tiranijama – prvo nacističkoj, Hortijevoj, a potom i staljinističkoj, ništa manje rigidnoj, zloj i ideološko zatrovanoj tiraniji... Decembra 1956. godine, dva meseca nakon Mađarske revlucije, Ligeti biva prinuđen da napusti zemlju i preko Beča produžava za Keln. Dolaskom u obnovljenu Nemačku suočava se sa novom tvrdom ideologijom – ovaj put Darmštatsko-Kelnskom muzičkom avangardom... Tu upoznaje legendarne predstavnike avangarde – Štokhauzena i Keniga, a potom odlazi u Darmštat, gde počinje da komponuje, krajem pedesetih. Uticaj avangarde mu omogućava da izoštri vlastito kritičko mišljenje i slobodno se bavi savremenom muzikom...

    Ligeti komponuje svoje prvo orkestarsko delo - ,, Priviđenje“(1958./9.), nakon čije premijere postaje svetski poznat i priznat. Čudesno ,, Priviđenje“ bila je iskra koja je zapalila njegovu vatru kreacije – pod uticajem folk pesme i muzike Bartoka, Ligeti komponuje dugi niz bisernih muzičkih komada: ,, Atmosfere“(1961.), ,, Volumina“ (1961./2.), ,, Avanture“ i ,, Nove avanture “  (1962./5.), ,, Rekvijem“(1963./5.), ,, Lux aeterna – za 16 solo glasova“(1966.), ,, Čelo i končerto“(1966.) i orkestarsko delo ,, Lontano“(1967.)...

... Tokom 1969. i 1970. godine boravi u Berlinu, potom je 1972. gostujući profesor na Univerzitetu Stanford, a od 1973. se nastanjuje u Hamburgu, gde je angažovan na Školi za muziku... Ostala značajna dela Đerđa Ligetija su: ,, Satovi i oblaci“( za dvanaestoglasni ženski hor i orkestar), ,, Melodien“(1971.), ,, Polifonija San Francisko“(1973./4.)... Za Švedsku kraljevsku operu komponuje - ,, Le grand macabre“(19743./7.)...
    Tokom 80-ih i 90-ih nastavlja da razrađuje kompleksne mehaničke ritmove i piše bravurozne etide... Bio je istaknuti kompozitor i na polju klavirske muzike: njegove ,, Etide“( napisao ih je osamnaest) su u rangu jednog Šopena,Lista, Rahmanjinova...
    Njegov jedinstveni individualni stil nazivan je ,, mikropolifonija“...

... Duhovno ,, mikropolifonično“ putovanje muzikom Đerđa Ligetija nezaboravno je i jedinstveno hipersenzibilno iskustvo, ,, nešto“ pred čime reči posustaju i pretvaraju se u beznačajan odblesak u daljini vanvremenske ,, ligetijevske odiseje“ – atmosfere večne svetlosti i (s)pokoja duše...

by Velika reka, obasjana ligetijevskim sjajem tankoćutnosti, 2014-08-26., in Apathy city – nightbird McZb ...

Nema komentara :

Objavi komentar