subota, 15. lipnja 2019.

Dragan Uzelac | John Lennon: A day in the life



A day in the life (1967.) bila je prva pesma Bitlsa koju su počeli da snimaju za album ,, Sgt.Pepper's lonely hearts club band“( nakon što su dve prethodno snimljene pesme - ,,Strawberry fields forever“ i ,,Penny Lane“ morale zbog ranije ugovorenih obaveza da budu objavljene kao singl i zbog pravila industrije ntog vremena nisu mogle da se nađu na pomenutom albumu, iako su prvobitno bile osmišljene kao početak istog)... Osmišljena sama za sebe, ona je u osnovi bila još jedna misaona epizoda u paralelnom svetu njenih autora – Lenona i Mekartnija, a neko unapred smišljeno epohalno finale albuma koji je tek bio u začetku ... Ona je predstavljala kompleksnu pesmu o kojoj je napisano mnoštvo besmislica i nešto što je pogrešno tumačeno kao evociranje lošeg LSD tripa Bitlsa, njihov povratak stvarnosti nakon opijenosti halucinogenima, pusta zemlja u pop obliku ili čak morbidno slavljenje smrti ... Reč je zapravo bila o kreativnom i produkcijskom remek-delu, pesmi sastavljenoj iz dva dela: Lennonu je nedostajala sredina, a McCartney nije imao početak. Bio je to vanvremenski kreativni spoj nenadmašnog autorskog tandema Lennon-McCartney, pesma predodređena LSD-jem, prepuna slikovitih asocijacija, prikrivenih značenja... sa orkestarskim klimaksom u sredini i na kraju. Lennon je naprosto osvojio kritičare...


Čitam vesti danas, oh, čoveče
O srećniku koji je uspeo u životu
I iako je vest bila prilično tužna
Pa prosto sam morao da se nasmejem
Video sam sliku

Razmrskao je glavu u autu
Nije primetio da su se svetla promenila
Gomila ljudi je stajala i buljila
Videli su njegovo lice ranije
Niko nije bio siguran da li je on bio iz Doma lordova

Video sam film danas, oh, čoveče
Engleska vojska je upravo dobila rat
Gomila ljudi se okrenula
Ali ja sam morao da pogledam
Čitao sam knjigu
Voleo bih da te uključim ...

Probudio se
Ustao iz kreveta,
Provukao češalj preko glave
Sišao dole i popio šolju
I pogledavši primetio sam da kasnim

Pronašao svoj kaput
I zgrabio šešir
Stigao na bus u sekundi
Popeo se na gornji sprat i pripalio
A neko je govorio
I utonuo sam u san

Laa la la la
La la laa-aah

Laa-aah laa
La la laa-aah

Čitam vesti danas, oh, čoveče
Četiri hiljada rupa u Blekburnu, Lankašir
I iako su rupe bile prilično male
Morali su sve da ih izbroje
Sada znaju koliko rupa je potrebno da se ispuni Albert Hall.

Voleo bih da te uključim ...

    U tih sedam minuta finala ploče sažeta su gotovo sva iskustva Bitlsa iz tog perioda: paranoja modernog življenja, aluzije na marihuanu, apstraktno mišljenje kao sredstvo umetničkog oskobađanja, događaji koji su sa žurnalističkom preciznošću ubacivali u sadržaj svoje slike sveta.
    Bio je to kratkometražni nadrealistični film ispričan jezikom zvuka, uzbudljiv i neočekivan u obrtima, dramatičan po snazi, ironičan i dvosmislen. Bio je to apsolutni trijumf Beatles ludila i kreacije tandema koji su mnogi smatrali jednim od najboljih u 20.-om veku...
 ... A day in the life remek-delo Bitlsa pod snažnim uticajem LSD-a predstavljao je pesmu o percepciji i ona se ,,stvarnosti“ ticala samo po tome što je LSD otkrio da je stvarnost velikim delom samo u oku posmatrača. Ona je predstavljala razočaranost Bitlsa granicama isprazne percepcije - ,,stvaran“ svet je opisan ovom pesmom kao neprosvetljena konstrukcija koja sputava i uništava doživljaj umetnika i njegov pogled na sveukupnost života, nesputanost kreativne bezgraničnosti ...
... U prvoj strofi pesme Lenon se poziva na smrt Tare Brauna, mladog britanskog milionera, prijatelja Bitlsa, priču zasnovanu na izveštaju u novinama ,, Dejli mejl“ od 17. januara 1967. ... Tara Braun, kao pripadnik londonske subkulturne scene i uživaoc narkotika za proširenje uma, gine 18. decembra 1966. u saobraćajnoj nesreći zakucavši se( prethodno proletevši kroz crveno svetlo na semaforu velikom brzinom) u parkirani kombi ... Turobna žalost muzike koju je Lenon komponovao pokazuje hladnu distanciranost i izdvojen pogled posmatrača tog tragičnog događaja kojeg jedino zanima slava tog mrtvog čoveka, iskarikirana u spektakl, koji skreće od neostrašćenog ka bezosećajnosti...
... Druga strofa proizilazi iz događaja koji Lenon nasumično pronalazi na sledećoj strani novina ,, Dejli mejl“: ,, Na jednom putu u Blekburnu, Lenkšir, ima četiri hiljade rupa, odnosno jedna dvadesetina rupe po čoveku, prema opštinskoj anketi“. To je, pojačano nadrealnom referencom na kružni viktorijanski koncert u Albert holu, bila poslednja strofa ... Između toga Lenon ubacuje strofu gde posmatrač gleda kao engleska vojska dobija rat( moguća aluzija na Vijetnamski rat). Bila je to ironično-nadrealna priča, lenonovska fascinacija apsurdom, o uticaju medija na otuđenost među ljudima, kao i poruka da je život san ... uz koju idu dva uznemirujuća orkestarska glisanda kao simbolika buđenja čoveka iz sna i njegovo duhovno uzdizanje – u E duru ... Lenon je tokom snimanja orkestarskog, apokaliptičnog dela ove LSD epopeje tražio od producenta Džordža Martina ,, zvuk kao da je smak sveta“! ...
... Na sve prethodno navedeno Mekartni dodaje svoj deo – duplo ubrzani srednji deo pesme, fragment o njegovim školskim danima koji u kontekstu ove pesme postaje skica deprimirajuće, isprazne rutine života ...
      Nakon stihova I'd love to turn you on sledila je više nego jasna poruka ove magične psihodelične drame tmurne svakodnevnice propuštene kroz psihodelični Lennon-McCartney filter : ŽIVOT JE SAN, a mi, kao sanjari, imamo moć da ga učinimo fantastičnim ... Orkestarski klimaksi unutar pesme simbolično su prikazivali buđenje iz sna i čovekovo spiritualno uzdizanje ... Bio je to vrhunac pop muzike, na neki kreativni način džojsovsko-fineganovo buđenje svesti iz sna o životu, prolaz kroz vrata percepcije na neku drugu, samo probuđenima znanu stranu, prelazak rokenrola iz adolescentske faze bezbrižne zabave u ozbiljnu i zrelu umetničku formu ...
... Urađena za 36 sati snimanja u ,,Abbey road“ studijima( tokom početka 1967.), pesma ,,A day in the life“ ostaje vrhuncem vanvremenskog Bitls stvaralaštva...   Bila je to zvučna, psihodelična poema koja je nadrealnom igrom rečima i nestvarnom zvučnom kulisom naslikala boje jednog jedinstvenog, više no kreativnog vremena i čudesne, buntovne i snolike epohe sanjara čija je percepcija otvorila neke nove, kreativne horizonte i poglede na sve(t) ...

Nema komentara :

Objavi komentar